Znas da bi me ceznje ubile da tebe nije,
da mi te nije,ni ceznje nebi bilo...
Nekad mi budes kao kap rose u maju,
na tek procvaloj krizantemi,
a nekad opet pri sveci
na paukovoj mrezi polumracne odaje..
Kao senka uhicena nocima samoce,
iskris u skladu s telom,perfektno
ko mala balerina,,,
Neki put i u maglama
u kristalnim nitima stakla ustakljena...
Onda ti ja umisljam vrele nase dodire,
da bedra ti trazim,dlan da mi das,ruke svoje ko nekad...
Stihom prisjecanja nate
u imaginarnoj noci suicida,
kao da si tu i cekas me na obljubu
i noc biva zavodljiva
i sapat prozima strasti utrobe.
Leptiri sareni na uvali tvog pupka sisu nektar
moje ruke koje su ti grijale promrzlo telo
onih decembarskih noci-puste su ostale.,,
Hteo bih opet kao nekad,i na isti nacin
da nam se sapati stope s membranama srca,
da jecamo i da se smejemo zajedno pored kamina,
narkoza horizonta,i skakljiv dodir tvog ramena,da me omamljuje
trag na nebu od padajucih zvezda krvav da gledamo u suton
da mirisem tvoju kosu i medzunozje...
Svaka mi noc lici na tebe kad hocu da te imam
i cesto magicno zatocen u ludilu
budem i trajem tako s uzdasima,
uvek cezljivim i do bola
trazim te u mirisima,na vlaznom prstu kusanja
u senci sutljivih zidova,trazim te,,,
