Na vrhu kljucanja za Maju Libre

Milozvucja cipkaste noci
u usima milion umilnih tonova
u ocima
titrala su kruzna pomracenja..

Tvoj vrisak orgazmicnog napada
jeza u prozimanju jecaja...

Pucala su stakla na katedrali
padali kipovi svetaca
u gromadama
ko u bunilu jecaja gitare
membrane srca igrale
upinjanja u slatkom bolu
maxima sna
svodove mozga mracili
ritmickim pokretima...

Na vrhu kljucanja ti si ga stezala
cedila sokove strasti do kraja
u strasnim zagrljajima
ljubili se ugrzima
cepali noktima...

Ta potsvest riznica haosa
ko horde prekrstenih
na vratima pakla
na izvoru nasih osecanja
u mozdanim uvalama....

Pomracenje uma za Maju Libre

Tako blizu smo bili vrelu
u odajama snova
vrelim telima s pomracenjem uma
u tacci topljenja..

Pises mi zudno Maja Libre ...

Ti ne znas kako me zud tvoja opija
te oci boje smaragdnog jezera dna
i miris tvoje koze pomesan mojom
u delovima prepona..

Boze,
kako smo smelo
nocima kroz snove lutali
u njima se imali i nemali
tvoji uzdasi kako su me pohotno budili
na vrhu strasti oblake spustali
ti samo znas tajnu sazvezdja
i niko vise
zemlja gde dotice horizont..

Bili smo i izvan vremena
ta plavet trikiznog kamena
velicanstven svet opijuma
tu i dalje smo dosezali...

Izbruh strasti za Maju Libre

Na svega par koraka
poljem neznosti
uhodio blazen put tvojih carolija
igra poljupcima po bradavicama
njezna doticanja
zvezdanom dolinom sna
grlila me neznoscu laneta
a bila plaha kao srna..
...Tu noc apokalipse dizanja i padanja...
S uzdasima olujnih kusnji
pohotama od srama
kao narkotizirana
cupala komade moga tela
u ludilu
ta bol strascu pomesana
te oci u sjaju plamena
telo u grcu naprsline
stopljeni u potoke krvi
venama drazi oticali.. ..

a gore na nebu
rosili oblaci svetlosti
u prostranstvu sjaja i sna
i sva nasa upinjanja
da dodjemo do kraja
gubila su ravnotezu tla..

Bludni sni

Srnovita sudba ustreljene nade
sreli smo se eterom tu na kraju sna
u zamku grada voljom jednog sloga
i odmah si nakon postala mi draga

Kao da te poznajem celoga zivota..

Provuci cu prste svom toplinom duse
putanjama tela da grc umine
kao da si tu pa me i imala
sve ce biti tako kako bi ti htela...

Rezat cu na Boga ako jutro rodi
a tebe odnesu sotone sumraka
i nista ne reci ako san rasprsne
isceniraj deo u kome si jaka...

...A ja cu iznutra zariti u strasti
na bedrima tvojim opijat se snom
i niko nam nece znati ocajanja
porinuce srece kao brodolom..

Roze Mari

Ah, Roze Mari
taj Karneval
ovaj tanc nasminkanih silueta
pirueta valc
opijanja do besvesti
trans tela u muzici karnevala
i ti bi se sad pojebala
samnom
pred masom
aftase ti mirise s mog ramena
govoris da te opija
da bi me rado gricnula
tvoje oci sminka raskrinkana
licis mi na zenu crvenog miljea
veceras
ah, Roze Mari
oprosti na poredjenju
malo u vino uronuo
ljubis me a on tu
i meni izgleda zadovoljan
ti ponosna a meni neprijatno
kazes mi
ne govori to sto mislis sve znam
citas mi misao iz ociju
stisces se uz mene
telom proveravas krutocu spolovila
nabijas se kukovima..

Sve ste vi iste,pomislim..

A vasi su muzevi tu
pivo sasipaju
u svoja kengurska tela
u vratove i stomake zarasli
Roze Mari...
Veceras sam ja lud pomalo
i opijen
cim izadjem iz kuce
nekoj bi od vas da ga zabijem....

Ah Roze Mari,oprosti...

N.N. Devojci

Ja ne znam ko je ona
volim je tek tako
mater bi mi rekla da sam lud
da sam izmakao kontroli i realitetu
voleo sam njih na hiljade tako po svetu
plesove snova sa njima plesao
znam da je u trenucima slabosti
ordinirala na stihovima
salivala potoke tuge po papiru
a i ja sam sve to imao
kao da je u svetu prezira
odrastala
gde sitnice ubijaju i cine sretnim
gde je covek manji od atoma i paramecijuma..

Ja ne znam uopste ko je ona
i koliko je vremena tamnicila dusu medju zidovima
nista ja ne znam o njoj
da li je odlucna ili neodlucna
probirljiva i neprobirljiva
i da li uopste voli ovakve kao ja
ne znam,
Ja pojma nemam ko je ona
dolazila je uvek tu kad me nema...

A zaticao sam se,verujte
smeo bi da se zakunem snovima
da gorim sav u plamenu u toku sagorevanja
udom je izbadao nasumice po vrelom telu
na analnom cvoru izlivao vrelu lavu..

Do ludila me vodila
i zamagljene svetove tame brisala
nosila me oblacima
na tepisima sna
cak i iznad njih
kadkad je ona
i na zemlju znala me vratiti...
Neka je tu bas volim
sto mi je sela na rub sna
volim da je gledam
to blazenstvo sto sja
u njenim ocima...

Sedi gola na mene i cuti
klizi mokra i vrela duz sna
ugnezdi kukove pomame
kad gorim
da u njoj izgorim sav
pokrene me do ludila
dodirujuci grudima
sledila bi moj ritam do kraja...

JUTRO JE

Jutro je..
rekla si
a leno iz zasede
meracilo nas sunce
i puzavice se sirile
pod oskrinutim oknima
nasih snovidjenja...

zastadoh da udahnem dah

i ponudih ti treptaj oka
mladez s kraicka usana
labs hlace s tregerima
ko jednadzba u matematici
jesen sazrevala
taj lajm zelee od mleka
na pomadu mirisala
pili smo sok od trske
slogan nam je bila istina
...reci im,
oni ne znaju
ne razumeju nas
ovdje smo plakali
voleli se
i smejali
ovdje smo citali Ku`ran i Bibliju
na krovovima nasih snova
zadovoljstvo je dolazilo
iz granica osetila
s puno svetlosti svetlilo
inkubacijom...
A iz oblaka na tvojoj haljini od barsuna
najskuplje kovanice
cvetak ukradenih carki
nosila si titulu najlepseg cveta Balkana
osecanje ljubavi i topli smeh
moje srce,
reci s visina
ti za razliku od sviih
uzdah zivota
kao dah vecne srece
Vasa exelencija Dragana
doci ce u smiraj umornog dana
u ponoc kad legnem da spavam...

PS; Ovu poemu sam posvetio dragoj pesnikinji Dragani Vukovic iz Sapca.Ona je zasluzna i s punim pravom i sama je deo te poeme.