Gospodjo

Vase uverenje drskost i gordost
gospodjo
kako se kod vas to podudara
izoblicenje predrasudama sto smara
u epizodi igre u ruletu zigosanja...

Sizoidna ljubavi moja
provincijska glumice
pitagoro i ljubavnice
ucim uz Vas
da kvadratiram jalove price
Vase reci
uvecavaju tjeskobu
mog napuklog srca
napete noci u kaosu eskalacije
vas sluh,
vid,osecaji
ostar noz kajanja
mirisi mracnjaka
ubudjalih parfema
u areji propalog dana
ko pred zatisje neko
ja bih da letim zvezdama
sklon melanholiji visoko...

Vas glas hrapav od nikotina
svojstven srednjim godinama
sapat seciva po ocnim kapcima
vrelo pluralis majestetikus presusilo
u meni,
niko od nas ne oseca krvave istine
gradimo lebdece maste
celu noc uzaludno
umnozavamo reci u pepeo sumnji
oponasamo zveri u nama
danima.

Da li je istina stereotipna maksima
zasto se mucimo i ne opustimo
tu i tamo jedva se teturamo
kibernetika posustala u opsesiji zenita
kic noci na zvuk reci
grimase bola na licima..

Komentar

Sano avere Andro, sto i sebi zelim,malopre napisah predivan komentar na jednu od tvojih pesama i kao odgovor na tvoj komenter meni,cak sam ti i pola pesme tako na licu mesta odrecitovala,i onda pritisnoh pogresno dugme i nestade moja prelepa poruka.Ukratko,opis moje agonije u poslednjih par nedelja,nikako da istrebim kompjuter od viruscina,navalilo pa ne popusta,tako da nisam bila u stanju "normalno " komunicirati ni sa sama sobom a kamoli s nekim drugim.Znas,ti si me sto tvojim ocima lepim tako tvojom majstorskom igrom recima probudio iz nekog ruznog sna,podsetio da taj paralelni svet u kom ti zivis je u sustini vredan paznje, i moje paznje izmedju ostalog.Podsetio si me da sam ziva jos uvek bez obzira sto evo godinama prezivljavam a spoznaju da postoji i vise od toga no suri opstanak zalepila sam bila na sivo okno mog premalog sveta.Izvini ako sam te ikako uznemirila,nije mi bila namera,ja sam ti eto jos jedna obozavateljka ako to mogu tako nazvati; ja licno, pisem od kako sam naucila pisati( pet godinica mi je bilo)znaci reci su moje saputnice i skoro da zboravih ovaj lepi jezik jer poslednjih godina sam zanemela,povukla se od svega i sveta ne bih li smislila sta mi je pametno ciniti kad pocnem da zivim.I tako ,godine prolaze,vozim se bez vozne rednje a stanice na koju bi trebala izaci nema........
Onda si se desio ti.Ono,u fazonu,muzika ne violine nego hiljade radosnih glasova (dobro,mozda sam malo sizoidna no nisam opasna po zivot,bar dok se ne zaljubis u mene). Posto sam zaljubljive prirode sa pojako razvijenom mastom,jos dovoljno kurazna da se tek tako sletim u novu dolinu gde usnila reka ceka,ceka na mene da me opere,da spere lepljive pozudne poglede ubajalih nesretnika,da me nevinu kakva sam na njene obale izvede pa onda polako,bosih nogu po orosenoj stazi ka novim visinama posalje.Evo ovo sam isto sad sklepala na licu mesta,jer me inspirises da krenem u novu avanturu sto se zove sredovecnost!Moji junaci su bili James Dean i M.M.,Hendrix i Janis,Doors,sve do jednog destruktivci,preljepi ludaci sto mi mladost otrovase.Sta bi bilo da sam....... ili sta bi bilo da nisam.....OK,dosta ovog,primi moje iskreno i toplo srce u zagrjaj jer dajem ljubav ,cistu i univerzalnu,naravno,ako zelis.Ako ne isto je u redu,veliko je moje srce.Nadam se da cu pronaci moj nacin da svoju lepotu pokazem svetu u svom sjaju nebrusenog dijamanta,objavljivati to ovako,na netu,mi je dosta naporno(kuckam jednim prstom(ne zato sto nemam ostale nego neumem)a i oci su mi oslabile).Nadam se samo da ces mi u nekom od drugih zivota bar jednom ljubavnik biti.Hvala a tutti voi, Alexandera!

Da ste je videli

Da ste je videli kako je bila carobna i lepa
lepsa od svih do sad i u Playboyu
sva je mirisila i izmedju nogu posebno
a noge,....stopalo njeno...
i red prsta u redosledu
imala je skladno telo,
oci ko dva satelita
nije to vise vazno sad...

zvao sam je svojom minijaturom
moja mini mala saptao joj u zagrljaju
kad mi je daleko zvao je sestrom ceznje
graktalicom i alapacom sto je puno pricala
a kad je uz mene mojom kurvicom
i nije se nikad bunila...
govorila mi je uvek-ti i `ladna Morava
i verovao sam joj...
.....Da ste joj videli oci
kad mi je prvi put spolovilo ugledala
Boze....!!!
dodir koze i vrelih usana
tajanstvo sklada i razumevanja
dusom i telom...
a i pokreti jezikom bili su savrseni...
...jednom su nas iz hotela u Firenci izbacili
noc smo proveli vodeci ljubav u parku
neki celavi svabo sa zenom zalio se
da smo cu laut,da pravimo larm...
nisam nista tad razumeo...
zasto...???
.....u ponoc ulicom setali,
padajuce zvezde sakupljao sam joj
u njedra i dojio grudi
ona je zaplitala prste u moju kosu
ljubili smo se mazno i strasno
kao kad svrsavamo skupa
u prekipejucoj strasti
grijala ruke podno mog trbuha
kosa joj je lelujala Napoleonovom
ne secam se broja ulice
ja sam joj pevao talijansku sansonu
...mala note la veste pirita iz sedamdesetih,
tog jutra,
a jutros kad sam se probudio
samo sam nju sanjat mogao
jastuk je mokar,
kljucevi stana na stolu
bol je stiskao srce
bas kao onog dana
pevao je Demis Roussos-Good bye My Love
pluca su pucala i prsti goreli
od opuska cigarete...

_________________

Unutar mene

Sve pomalo si
ulazila u mene
dodirivala skrivene tajne
bola i ceznje,
rijecima lijecila moje obmane
na krajiccima mene
dodirnula beskraj...

Smijali smo se zateknutih pogleda
kadkad u gluho doba noci
tamo negdje u ceznutljivom delu
gde sam najtanji
porusila bedem..

.....godine su mnozile nasa nadanja
nocne more tjelesnu kapelu
unutar nasih zidina...

Po ugledu na njene lazi
trazio ljubav saputnice
u tebi,
u tvojim slovima
i tvojim snovima
trazio ostrice ljutih nozeva,
u rukopisu suza sakupljao zvijezde...

Prozimanje tvojim strastima

Mesecima padamo
u zar bozijih cari,
u zanosu kisa zaliva
pescani pleksus.
Oblacis navezenu dzumbetu od atlasa,
cipkasta krizantema,
na medjunozju vezana uzicom.

.....U trouglu materice seme.

U zanosu leta
drzimo se za apokalipsu slutnji,
velicanstva vetrova u olujnoj kusnji.
Peva nam roj pcela
uz uzglavlje.
Bogorodica carolija bivas,
nebo i svetica,
pakao i raj
jek i jauk,
uzdah i naricanje,
sreca i bol,
i napokon sve...

Venus oral

Skinuli smo posljednji haljetak
vaskrsli od bluda,
bludni
na zaledjenom jezeru iskre zvezde
ogledajuci se u zlacastom nebu
prozor injem zamagljen
gore gde venus tajne sazvezdza krije
pricas mi o nasim zvezdama
koje likuju nama,
o kojima si mi i ranije pricala
i o kojima sam ti pricao takodje...
...u ocima sjaj pozude podrhtava.
vansebljenje upriliceno
u trenutcima histerije
lomi nas u uzitku,
govoris nerazgovetno
podata do isceznuca...
Stopljeni u oganj vatre
u uzdahu magme zateknuti...
svece na stolu dogorevaju
ti opet izdasna kao nikad
rusis bedeme srama
stampedo prokazanog bluda
nosi nas nebu i nasim zvezdama..

O cemu pod pokrivacem sanjaris

O čemu pod pokrivačem sanjariš pesniče moj dragi,
ljubavniče nežan i mio?
Zar nisam više dakle ono nežno biće što si ga nekad strasno želeo i snio?
............
Osećam da sonet na usni mi seva dok vas gledam u samoći koja je bolna.
Vi me podsećate na dvopek iz Sevra izmešen rukom velikoga Klodiona.
Koređo bi vas naslikao u Antiopi da je video vaš stav i vaše gole draži,
tako vas i ja volim,
droljo što me opi,
Lafarej uzalud takve Venere traži.
Vama bi pevao svoj heksametarski stih,
divna droljo,čiji ljubavnik sam ja,
s mukom mirisne stihove ko u starih majstora tih koji se,
gubeći svest čitaju jednom rukom....

Deo iz pesme Alfreda Delvoa 1825-1867 'pesnikova jebačina'