Put Arizona 1996

Znas sta, Andrica treba
kao sveto slovo citati,
bar jednom godisnje
da se osvijestis, prosvijetlis,
da se ne zaboravis
posebno,
Ex ponto i znakove pored puta,
a i zavirit u prekletu avliju,
Bogami
a i Selimovic je tu dobar
Dostojevski da skontas kako to genijalci rade
meni je Raskoljnikov sveti lik
udzbenik psihologije
sta je to sa mnom
knjizevno vece bez nje....

Sam za stolom
zeljan da progovorim svojim jezikom
i da taj jezik neko razumije
od Tuzle do Sarajeva
mogao si knjigu ispisat
tako je tada bilo od 'Arizone" na Loncarima do Tuzle
to je tek nezaboravno...

Jos se rat nije ni zavrsio,
a na Loncarima duty free shop,
krmad i jagnjad na raznju,
tablice i iz svih entiteta
divlji autobusi, ojadjeni putnici ,stradalnici....
ne znas u ciji ces upast,
medj cete, balije il ustase
ja uso u jedan,
kad neki mlad vozac...

Ulazi nena u dimijama i pita ko vozi 'ovi avtobus"?
kaze momak, ja neno
ma nemoj se ba, samnom zajebavat
ko vozi ovi avtobus
ma, ja bona neno
ma dje ce jetim vozit voliki avtobus kaze nana?

Ja se tresem od straha,
ne znas kod koga ces zapast
u picku materinu
poslije 10 godina u Srbiji, hastra me
al. cim ja to cujem,
ja ne zatvorim usta do Tuzle
a balije u tuzlanskom zooloskom vrtu,
nadile majmunima imena Stjepan i Stojan
prica mi mlada srpkinja
tako ceto i ustasa u istom kavezu...

Cure umotane u marame,
a moji mali Pomoravci, Svemirci, Sarajlije
(klinci, mali, u svijetu odrasli),
sve uglas;Sta je ovo bre bolan babo?
a cijela carsija zinula u nas!
....ma sad mi je sve to smijesno,
a onda je bilo i naporno....

Nezadrz

Opet si nocas u snu mi bila
sliku adrenalina u krvi mijenjala
davala se pa otimala vrelim igrama
u erupciji orgazma stenjala...

Drazicu drazi drazila
nezadrz pohote na prstu drzala
u kupatilu pod mlazevima
skoljku s biserom milovala...

Namjestala svoje vrelo tijelo
s grcem strasti na usnama
divlja ko tigrica u stepama
bludnoj masti se predavala...

I sve kao da sam bio tu
skriven u toplim kapima
slivao se sredinom tvojih ledja
na put medju nogama..

Ti si me zudno ispijala
dok je mi koljeno klecalo
silno se na prst nabijala
kao da je spolovilo...

Ponela si me oblakom strasnog bunila

U ocima pomracenje
nista ne ide bez tebe
u nadolasku adrenalina
domini prepocium puca od nabreknuca
ushicenje uspinje nebu
tvoje uzvrelo telo u bujicama strasti
istim zarom s istim rananama prozima
s toplinom koja me zatice uzdrhtala
pomesali smo i krv i razlike
razgoliceni cesticama bluda
disemo kao pred paklom
vrelim zrakom ljubavi......

i ko zreo nar pukla je stvar u pesmi...

A tvoj pogled sravnjava neverica
tamo na crvenom horizontu purpurnog neba
gde u krletci i krilu ptice sojke
sa tvog vidika
od blagosti do zudnje
vreme nestaje...

U tom pomahnitalom ambijentu
u stvarima i pojavama
jedino oportunost nas spasava
pojave sve govore
a mene boli glava zbog neobuzdane fantazije
formulu srece resavam u tvojim ocima
ovaj put na slikama u mastanjima
zbog tih lepih usana strizem usima..

a zavesa nikako da se podigne…
iz nasih skrivenih tajni u kojima cekamo ljubav....

....... ti, gle! jos ne spavas
zora ce zazorit i tvoj obraz mulatkinje
ljubit ce zrake sunca kradom
kroz membrane tvoje sobe
balzamiran pogled u sanjalackom odru
ko da gledam
obavijena mirisljivim opojem libida
obolom ceznje snovima savladana
pred pozarom strasti utihla
a ptice opet na tvom prozoru
tacno u zoru za nas dvoje
u horu pevaju odu svanuca...

U imenicama snova

Noc nam je donosila
mnostvo bludnih svrabova
u rasponu ceznje
svirao vetar i sejao kapi Prokoske kise
u tvojoj kosi bljesak neona
na nevinoj noci uz ugaslu tisinu
prozetu samo muzikom i uzdasima
u dolini tvoje aorte jecaja
odgonetao sarm vatrenih pretapanja
mozaik nagovestaja
cedio sumnjom...

lice devojacko i miris karanfila
na rubu sna...

a u ocima tog jutra
naprsli osmeh ko najlepsa jabuka
vlazni nam prsti od spolovila
tvoji dlanovi toplina zavicaja kojeg sam sanjao
u igrokazu zakulisnih reci
taj pogleed plahe srne
u neproospavanim nocima
te oci straha za sutra
pred krvozednim vukovima...

O zemlji Mariji reci

rastrkanom planinskom selu medj Semplavom-sada Preboldom-i Trbovljem,govori autoru Brezinkarjev Tona,postovani Reski seljak



Tu ,gde pevamo,
jos za jednu dvolitru mozes dati,ako hoces
isao sam u skolu kao deran.
Tu je,covece,bila nasa skola.
Dokle je bilo jos stogod zemlje i nesto dece
drzali smo ucitelja.
Sad-sta ces sa skolom kad nema ni dece.
Pa smo u ucionicu postavili sanak.
Bilo je nekih petnaest poseda.
Toliko.
Drugo je bilo...

Ti ne mozes znati kakav je nekad seljak bio Zavrl.
Pa Pocivalnik.
U svoje vreme imao je Pocivalnik tu u brdima pet jarma volova.
Zvajgar na Zvajgi bio je lud za sumom,
sad mu iz pekare zena bljeska guzicom,
cestar mu je do kuce dosao.
Sve se brzom odvija;streje polomi sneg,jablani podivljaju,
bez gospodareve ruke propada vrt
i bez coveka-U Kladnikov zabran pogledaj-cak,i studenac presusi.
....Kladnik je malo ispred Peskra.No,tamo nikoga vise nema.
Laznik je bio posljednih pet godina sam u kuci.
Sam je i umro.
Kod Jesenika-nista nema.
Podbregar,Kovce i Vrhar-nijednog vise.
Pepel, Kralj i Jamsek i pod Jelencarjevom stenom Jelencar:
sve zapusteno.
Pa kakav je aris vozio Jelencar na strugaru!
Tu kod Smrekara sve se zatrlo.
Plecnika u Stisku je stislo.
Znas valjda gde je goletska Micka?
To je tamo gde je golet Kovce.
....Tamo nikoga vise nema.
.............I jos dalje,unutar Hladne doline,skoro pod Mrzlicom,
tamo je Steflak-bio.Pa Igrisnik na Kalu,
njemu su jos Svabe sve popalile.
Pa tu Pevckov vise nije.
Na toj strani kod Fojta,Grmadnika,Stora sve je prazno.
Petnaest nas je jos,ako prebrojavas.
....Sada se ipak probijamo sa sepertina u dolinu,
sempavska gospoda se u kolima voze u planine u lov,
.......tu, do mene,mozes doci autom,a i sta ces;
nas Toni je s mopedom lani...poginuo.
Nani je dole,u Sempavlu,isao u fabriku.
Kad umrem sa starom,i nasa kuca
ostat ce slepa...

Dragani Vukovic (pesnikinji iz Sapca)

Da,bas gde li je ona
govorila mi je da je srecna
onda opet s gestom nehaja
a verovo sam fait-accopoli doista
da je nasla srecu umorna od traganja..

...i zarila je iznutra
govorila o velikim stvarima
brinula za decu prepletena proturecnostima
iz mulja zivota se vadila...

u njenim stihovima sjaj sunca
duge najlepsih boja
nagovestaj harmonije u nadi i snovima..

...ja sam joj govorio o mom ponosu
kojeg kadkad nisam ni imao
o ponorima
panoramu oblaka joj slikao crvenom
o osecajima sravnjenim s zemljom
iz devedeset i druge,
i sve mi je verovala..

...u izobilju iskustava o ponorima i padovima
u hodu lececi zablude
na face booku ko u parku de la Concorde
ljubio je letecim poljupcima
emotikonima krezubim
slao joj mig okom pun zudi
na bunaru strasti docekivao je eksplozivnim recima
najcesce u toplim nijansama
portret joj slikao..

Za Noru Jinjanovu

....e moja Nora
nasi tajni sastanci
u Knez Mihajlovoj
skrivanja od prolaznika
i nenadnih kisa
okrznute tvoje reci nepoverenja
noci obreda s njeznim sadrzajem..

i danas nakon lakovernih nada
i godina
koje sam uz tebe sanjao
evo iz vrline duse uzdah se prolama..

..a moglo je sve jednostavnije
moja ludjacka ljubav i mladost
moja vrela krv
u tvojim drhtecim grudima
lavirint sna kojim si me setala..

..danas na nekoj zatvorenoj salonskoj prestavi
na otvorenoj sceni
cini mi se s pravim pistoljima
reziseri obradjuju motive ubijanja
i tebe zatekoh tu...