Ponela si me oblakom strasnog bunila

U ocima pomracenje
nista ne ide bez tebe
u nadolasku adrenalina
domini prepocium puca od nabreknuca
ushicenje uspinje nebu
tvoje uzvrelo telo u bujicama strasti
istim zarom s istim rananama prozima
s toplinom koja me zatice uzdrhtala
pomesali smo i krv i razlike
razgoliceni cesticama bluda
disemo kao pred paklom
vrelim zrakom ljubavi......

i ko zreo nar pukla je stvar u pesmi...

A tvoj pogled sravnjava neverica
tamo na crvenom horizontu purpurnog neba
gde u krletci i krilu ptice sojke
sa tvog vidika
od blagosti do zudnje
vreme nestaje...

U tom pomahnitalom ambijentu
u stvarima i pojavama
jedino oportunost nas spasava
pojave sve govore
a mene boli glava zbog neobuzdane fantazije
formulu srece resavam u tvojim ocima
ovaj put na slikama u mastanjima
zbog tih lepih usana strizem usima..

a zavesa nikako da se podigne…
iz nasih skrivenih tajni u kojima cekamo ljubav....

....... ti, gle! jos ne spavas
zora ce zazorit i tvoj obraz mulatkinje
ljubit ce zrake sunca kradom
kroz membrane tvoje sobe
balzamiran pogled u sanjalackom odru
ko da gledam
obavijena mirisljivim opojem libida
obolom ceznje snovima savladana
pred pozarom strasti utihla
a ptice opet na tvom prozoru
tacno u zoru za nas dvoje
u horu pevaju odu svanuca...

U imenicama snova

Noc nam je donosila
mnostvo bludnih svrabova
u rasponu ceznje
svirao vetar i sejao kapi Prokoske kise
u tvojoj kosi bljesak neona
na nevinoj noci uz ugaslu tisinu
prozetu samo muzikom i uzdasima
u dolini tvoje aorte jecaja
odgonetao sarm vatrenih pretapanja
mozaik nagovestaja
cedio sumnjom...

lice devojacko i miris karanfila
na rubu sna...

a u ocima tog jutra
naprsli osmeh ko najlepsa jabuka
vlazni nam prsti od spolovila
tvoji dlanovi toplina zavicaja kojeg sam sanjao
u igrokazu zakulisnih reci
taj pogleed plahe srne
u neproospavanim nocima
te oci straha za sutra
pred krvozednim vukovima...