Postovi

Prikazuju se postovi od 2009

Ponela si me oblakom strasnog bunila

U ocima pomracenje
nista ne ide bez tebe
u nadolasku adrenalina
domini prepocium puca od nabreknuca
ushicenje uspinje nebu
tvoje uzvrelo telo u bujicama strasti
istim zarom s istim rananama prozima
s toplinom koja me zatice uzdrhtala
pomesali smo i krv i razlike
razgoliceni cesticama bluda
disemo kao pred paklom
vrelim zrakom ljubavi......

i ko zreo nar pukla je stvar u pesmi...

A tvoj pogled sravnjava neverica
tamo na crvenom horizontu purpurnog neba
gde u krletci i krilu ptice sojke
sa tvog vidika
od blagosti do zudnje
vreme nestaje...

U tom pomahnitalom ambijentu
u stvarima i pojavama
jedino oportunost nas spasava
pojave sve govore
a mene boli glava zbog neobuzdane fantazije
formulu srece resavam u tvojim ocima
ovaj put na slikama u mastanjima
zbog tih lepih usana strizem usima..

a zavesa nikako da se podigne…
iz nasih skrivenih tajni u kojima cekamo ljubav....

....... ti, gle! jos ne spavas
zora ce zazorit i tvoj obraz mulatkinje
ljubit ce zrake sunca kradom
kroz membrane tvoje sobe

U imenicama snova

Slika
Noc nam je donosila
mnostvo bludnih svrabova
u rasponu ceznje
svirao vetar i sejao kapi Prokoske kise
u tvojoj kosi bljesak neona
na nevinoj noci uz ugaslu tisinu
prozetu samo muzikom i uzdasima
u dolini tvoje aorte jecaja
odgonetao sarm vatrenih pretapanja
mozaik nagovestaja
cedio sumnjom...

lice devojacko i miris karanfila
na rubu sna...

a u ocima tog jutra
naprsli osmeh ko najlepsa jabuka
vlazni nam prsti od spolovila
tvoji dlanovi toplina zavicaja kojeg sam sanjao
u igrokazu zakulisnih reci
taj pogleed plahe srne
u neproospavanim nocima
te oci straha za sutra
pred krvozednim vukovima...

O zemlji Mariji reci

Slika
rastrkanom planinskom selu medj Semplavom-sada Preboldom-i Trbovljem,govori autoru Brezinkarjev Tona,postovani Reski seljak



Tu ,gde pevamo,
jos za jednu dvolitru mozes dati,ako hoces
isao sam u skolu kao deran.
Tu je,covece,bila nasa skola.
Dokle je bilo jos stogod zemlje i nesto dece
drzali smo ucitelja.
Sad-sta ces sa skolom kad nema ni dece.
Pa smo u ucionicu postavili sanak.
Bilo je nekih petnaest poseda.
Toliko.
Drugo je bilo...

Ti ne mozes znati kakav je nekad seljak bio Zavrl.
Pa Pocivalnik.
U svoje vreme imao je Pocivalnik tu u brdima pet jarma volova.
Zvajgar na Zvajgi bio je lud za sumom,
sad mu iz pekare zena bljeska guzicom,
cestar mu je do kuce dosao.
Sve se brzom odvija;streje polomi sneg,jablani podivljaju,
bez gospodareve ruke propada vrt
i bez coveka-U Kladnikov zabran pogledaj-cak,i studenac presusi.
....Kladnik je malo ispred Peskra.No,tamo nikoga vise nema.
Laznik je bio posljednih pet godina sam u kuci.
Sam je i umro.
Kod Jesenika-nista nema.
Podbregar,Kovce i Vrh…

Dragani Vukovic (pesnikinji iz Sapca)

Da,bas gde li je ona
govorila mi je da je srecna
onda opet s gestom nehaja
a verovo sam fait-accopoli doista
da je nasla srecu umorna od traganja..

...i zarila je iznutra
govorila o velikim stvarima
brinula za decu prepletena proturecnostima
iz mulja zivota se vadila...

u njenim stihovima sjaj sunca
duge najlepsih boja
nagovestaj harmonije u nadi i snovima..

...ja sam joj govorio o mom ponosu
kojeg kadkad nisam ni imao
o ponorima
panoramu oblaka joj slikao crvenom
o osecajima sravnjenim s zemljom
iz devedeset i druge,
i sve mi je verovala..

...u izobilju iskustava o ponorima i padovima
u hodu lececi zablude
na face booku ko u parku de la Concorde
ljubio je letecim poljupcima
emotikonima krezubim
slao joj mig okom pun zudi
na bunaru strasti docekivao je eksplozivnim recima
najcesce u toplim nijansama
portret joj slikao..

Za Noru Jinjanovu

....e moja Nora
nasi tajni sastanci
u Knez Mihajlovoj
skrivanja od prolaznika
i nenadnih kisa
okrznute tvoje reci nepoverenja
noci obreda s njeznim sadrzajem..

i danas nakon lakovernih nada
i godina
koje sam uz tebe sanjao
evo iz vrline duse uzdah se prolama..

..a moglo je sve jednostavnije
moja ludjacka ljubav i mladost
moja vrela krv
u tvojim drhtecim grudima
lavirint sna kojim si me setala..

..danas na nekoj zatvorenoj salonskoj prestavi
na otvorenoj sceni
cini mi se s pravim pistoljima
reziseri obradjuju motive ubijanja
i tebe zatekoh tu...

Dezertirali iz zbilje (za Anastasiju Rudger)

Slika
Ocito kasnimo Anastasia
tumarajuci u dilerijumu sna
a znam do mene je,
nije do tebe
evo mi dusa ranjena
svirepi bol umnozava ocaj
u predkomori srca
a u zacaranom krugu oboje nas
obavija dim...

...kao sivu pavitinu na tarabama
Norveske jeseni
kad si me prvi put u nebo ponela strastima
kraj jezera lomila uzdasima
kipila strascu po butinama
a kisilo po nama celo predvecerje
do sutona
hestia sna jos uvek
kolebljiva
a u srcu himbera gorcine...

ne znam danas zbog cega tako.....

a voleo sam te preko..

....put na kome smo posrtali
da li zbog daljina
ljubav sto nas je nosila oblacima
prastanja i cekanja ko vecnost duga
u malim trenutcima
sve se je srusilo u zlocudnom vremenu
nemiri su nas lagali
tvoja strast klijala u greh
vrelom krvlju
uvek kad smo skupa
tacno u preponama
klica nicanja pulsirala...

Gluhoca vremena u nama

Slika
U skracenosti vremena
ta hipokrizija sto nas razbija
lazna skromnost iz zenita ociju
za nekolko godina
prezivjesmo sve
ala minute...
masa neiskusenih uspomena
vec je obavijena paucinama
probali smo razlicite izlaze
tu i tamo teturali do ovog vijeka
niko kao da nas nije ni vidio
u prolazu
u kadrovima vremena susretali smo
lijepe lazi i krvave istine
nadsvodili jeziv ponor
pod paklenim tempom zivota
a tko zna,
jel to bjese u borbi za svojim himerama???

A ja sam i nasamo koracao
u ogorcenju i mraku pesimizma
u bezizlaznosti bez putokaza
u groznicavom izgrizavanju muda
dijagnostiku deziluzinirao u gustari mraka
u sudaru s zbiljom pucao unakrsno..

U nesnalazenju u prostoru i vremenu
kinjih svjetova
ponizenja cutao u sramoti zuluma
i zbog bezglavog bespravlja
u holokaustu duse umirao tiho..

In statu nascendi za Gloriu

Slika
Svu noc sam laktio osame
na svom pendzeru
kad bi se ti pojavi u zlacastim izmaglicama
stvarao lepezu teznje protiv bolova
snove o tebi skrivao u bijelu hartiju
i kradom zavirivao u pretecu sudbinu
dunjama namirisanu u starom ormaru
opresivan u dubokom traganju
za greskama koraka...

A u prvom redu,
mozda i nema razlike medju nama
isti su putevi mimoilazenja
i ista kajanja..

Mozaici stradanja kvrcaju u odronima
i odnose sve nade
tako nam je malo preostalo vremena
a zajebavala si se
misleci da mladost ima dozivotan sjaj
i sto repriza
a i ja sam se sa zivotom igrao
popis gresaka bezgranican
beskonacnost zavaravanja kajao..

...I pokajnik ostao!

Vjeruj sad evo drhtim kad prilazim prozoru
bojim se da ne cujem voza huktanje
pisak tvog placa na rastancima
daljine na horizontu sto lome srca
zaljubljenima
i jos u meni ima onoga
izmedju strasti i ceznje
nosim otiske tvojih usana
iz dana u dan
u svaku zoru
slike daljina
ljubav kraj malog jezera u parku penzionera...

Sve je to tu u meni ko nekad
i mlad mjesec tajanstvenih z…

Anastasiji Rudger

Anastasija andjele,
slusam Mambo Kings
Beatiful Marija
song koga si mi poslala
pun nekih osjecaja njeznosti i sjete
koji mi kao nektar sladunjavih strasti
curi s usana,
ko Koredjo u Atilopi vapajem naricem
za tvojim drazima.
Ti znas da te sad pohodim mislima,
uzdrhtala tijela,
srca i pulsa ubrzana
oklijevam na rubu
nesigurnih rijeci
sto se krune
s drhtavog glasa..

Taj pogled djevice
vatra oka u slutnji tvog vrelog tijela
u beskraju nadolazece noci
ta krhka stvarnost
u skucenim vidicima
u ocajnickom bjekstvu od sebe
pred izbruhom tvog vulkana,
evo me nudim ti se
pa kako bude...

a moglo je i drugacije
u beskraju lazi da se sretimo
u drugim svjetovima
i nijemo otcutimo poraz
tajanstvenim pogledima..

Izmedju strasti i straha..

Zaceo sam stih dojeci joj grudi
ona mi daje moc da prebrodim strahove
uliva sokove vjecnosti u moje vene
da je ne povrijedim spolovilom uprtim u srce
ustucem nizim nagonima
njeni biseri od ociju sjaju
cutimo zaleveni tisinom nadolazece plime
ekstaze obreda pojacavaju nase uzdahe
raste magma zesti u svodove razuma
nebo nad provalijom cudoredja
pseudoomisljena kao zahuktala
paradigma iz Evandjelja....

Frankestajnska noc u opstenju zvijezda
lizem joj anus
ludilo,strast pa opet
prokustorske triologije
ples vampira na kostima mumija
nase sjene gore na uzavrelim tijelima
miris djevicanskih mikroba obmanjuje
u preponama genitalija
sjeme bluda, poverella povampirenih...

Dzavolija na pragu pakla,igra kojoj kao da nema kraja...

Ja i ona smo sami
mozak, srce, noc i muzika
soba uredno namestena
njene grudi kao paltidzani nakon kise
u poetskom snu
bedra bespuca iluzija..

Bog nas gleda mislim se;
ako me ostavi i ode
svijet ce nasumice umrijeti
biologija poludjeti...
ukocene misli ukocile tijelo
stroj zivota pred samrtnim zidom
ako …

Paradigma i frustracija(Za upucene)

Za ljubav
putovao predjelima mojih svjetova
u masti i snovima
a i u zivo
kadrovi u slikama od pocetka do kraja
Lisboa Antiga jos pred ocima
stari Lisabon
nebo sraslo s morem...

Diletantski utopista ljubavi
bijase u svemiru
sanjar zvijezda,
mora i pucina
kao orao na gibraltarskim stijenama
zanesen
adolescentnim tehnosnovima..

U meni zal groteksnog kerbera
vise je nema
i u opscenim ordalijama misli je nestala
u srediste srca uslo je
ludilo,
maliciozni duhovi svraba
tragicna epopeja
istina kroz opsjene
ekrazita staccata...(citaj prohujalo s vremenom)

Izmedju anusa i jezika
ujudurma pokajanja
krhost mog osmjeha raspukla
riznice oziljaka i rana
poraza i zrtvovanja
svugdje po meni
moji su stihovi himna sotoni
grotesna oda,
u noci nad mrtvim ulicima
slozen lavirint zivota
staniol bola u ravnodusnosti....

Povukodlaceni fantomi smrti
vrebaju me na svakom koraku
svake noci
nadlijecu vrtlog mojih snova ko libela
u neodlucnosti zavjere
u izopacenosti logike
evo
spusta se kijametska noc prekukavanja
od srca pa do duse
u hiimerama bola
gni…

Epoha sraza za Bojanu B.

Leteo sam kroz cistilista strasti
umirao u putujucim oblacima
kule srece rusio pa zidao
trazio je u zvezdama
ko leptir po tek iscvalim makovima
u paklu opacina...

Glasovi ptica me bodrili u ponirucoj svesti
u mrtvom polju suncokreta beznadje bola
kosmari ceznje za njenim vatrenim ocima
vi ne znate ko je ona
ni kako je mirisala
ni kako se sdusno davala,
bila je Boginja ko iz sna
Hermafrodita sa rodnim kukovima
luksuz iz Santa Barbare...

Pogled koji je ponizavao svece
da se bludu odaju
i imala kadkad jetku ironiju
bejrutsku fotografiju, scene rusenja
kanonizirajuci aureolu
obol perverzije pred menstruaciju....

Ta Kurtizana ognjenorumene dubine
ta moja draga
praizvor mog zivota
govorio sam,
u ljubavi najljubavnija
na pupku i ispod kolena
golicavi fetis na usnama
na jeziku zrakoplovne reci....

Pod protektoratom duse

Opiranje ludilu
po tko zna koji put
u dugotrajnoj besanoj noci
u krvi tjelesnog i dusevnog bunila
bicu ono sto nikad ne bih bio inace
govorio sam
ritmom strasti nosen
ovo je stih iz sjecanja za nju
njeni prevoji u preponama
puls usmina na usnama
njuh moj ispunjen opojnim mirisima
oci u sjaju napukle mreznjace
meteoritskim sjajem je sjala
u tminama,jedina
tako je slovila
u dekadentnom smislu
moja draga,
u opurtunosti na rubu moje poezije
od koje smo umirali od dosade
okretali lica od stvarnosti
pipali zivot teskim mislima
pratili jalovu prolaznost slika
s bizarnim detaljima
uz sjaj crkvenih svijeca
s Missne veceri pokajnica
u goloj i ocajnoj praznini srca,
skrojena po mjeri preobilja
trikovima omame
upravljala coporom mojih misli
nahodila me
u
siktinske fantazije
u uzvisenom htijenju bozanskih strasti
nosila cak i van zivota
u fikcije sazvjezdja...

A svjetlost se pred nama odvajala od tame
u predorgazmicnom kosmaru tijela
dekorativna slika bozanskih grudi
pred ocima
zelen semafor ludovanja
zvijezde vodilje po njenoj kosi…

Retrogradna pastorala....secanje na nju iz rata...

Ogledamo se na rubu zelene izmaglice
sami jutrom u rascvaloj mesecini
na napupalom suncu
ptice nam raspevane pevaju
u odama sjaja ceznja
sete nam prze ceode nadrazaja
svet koji nema kraja lepotama
pred nama vidici,
plaze s smaragdnim obalama daljina
sapcem ti
zakuni se,
zakuni
da cemo umreti na ovom mestu
istoga dana
i istog trena zajedno...
Iza nas je najgore proslo
Dojce Rote Krojc
Paviljon 3
kisna jesen
blatnjav put
misija mira
pogledi o nebo zakovani...
A tu noc psi su lajali uznemireno
zavijao vetar
i culo se siktanje usejanih cevi
u ocajnickom prosvjedu
bljesak olujnih nada
tvoji uzdasi bola
nase vecne noci
bez crkavice u dzepu
i bez cigara
samodozirano naivni
s iskrama placa u ocima
na putu bez povratka.....

Traumaturgija elgoreja

Nocim se uznemirim pred san
pojavi se ona s krajicka zakulisne misli
amnezirana ko slika minulosti
u nedohodu kajanja
nejasan ressentiment u kojem zloslutno
cmokocu poljupci njeni sa svih merdijana sveta
ko zna gde je danas
samo joj jos pamtim ime...

Otvaram prasnjav dnevnik
kao da sam poput poluboga Herkula
uzvisen i zanesen zvezdama
velikih tajni i neistina
igram duel sa sudbinom poroksizma i katarze..

Ma niceg vise nema iz tih dana
al` djaba je,
put drazesti kroz mene
ko lat purpurnog maka
na vrelom suncu treperi
devojacke grudi,
miris koji jos uvek pamtim u nosnicama....

Con te Partiro slusam evo
kao na zalascima sunca tih godina
na mnogim plazama dalekih mora
dok sam kurcom mislio
o svetovima koji su siljili olovke nama zanesenima
moj duh auspuh za ausajdere
mislio sam
trudio sam se da me niko ne razume
i tako reci bljuvao po nadolazecoj civilizaciji
pisao u buducnost
srao u proslost,
a jos u meni prajezgra strasti
ona ista ceznja pomesana adrenalinom
odusevljenje celim telom i venama,
mozgom blaze…

Nirvana omame

Slika
Uzmi me dok pupa cvet
i leptir trazi na njemu smiraj
na osuncanom danu u beskraj
s proleca kad sam bujan i cvetan
kad mirisem na maj..

Zatvori mi oci s poljupcima
hocu da sanjam
ponesi nas snovima
tamo u tvoj svet sanja
da budem ti najlepsi
da budem najdrazi
da budem tvoj do kraja.

San mi izbistri javom
i budi najdraza....

Ne osvrci se nebu zlih andjela
budi mi nirvana omame
nadidjimo ove rigidne praznine
teskobu osame...

Hocu da se nabijas cela
u korenu strast tvoju da kusam
da disem s tobom u ritmu nasem
stopljeni kao jedna dusa..

A ti nas ponesi tim svetom snova
ko ptice da letimo iznad oblaka
i saspi sve te opoje vrele
na moje grudi, podno stomaka...

Hocu da te celu osetim
da u tvoje telo sav udjem
talasima sto me ludilu vode
na izvore pohote i more pozude..

Samo nas ponesi tim svetom ludim
gde meduza ceslja morske pucine
gde sam vec danima medju tvojim butinama
ko riba uklestena izmedju stena...

Na vrhu kljucanja za Maju Libre

Slika
Milozvucja cipkaste noci
u usima milion umilnih tonova
u ocima
titrala su kruzna pomracenja..

Tvoj vrisak orgazmicnog napada
jeza u prozimanju jecaja...

Pucala su stakla na katedrali
padali kipovi svetaca
u gromadama
ko u bunilu jecaja gitare
membrane srca igrale
upinjanja u slatkom bolu
maxima sna
svodove mozga mracili
ritmickim pokretima...

Na vrhu kljucanja ti si ga stezala
cedila sokove strasti do kraja
u strasnim zagrljajima
ljubili se ugrzima
cepali noktima...

Ta potsvest riznica haosa
ko horde prekrstenih
na vratima pakla
na izvoru nasih osecanja
u mozdanim uvalama....

Pomracenje uma za Maju Libre

Tako blizu smo bili vrelu
u odajama snova
vrelim telima s pomracenjem uma
u tacci topljenja..

Pises mi zudno Maja Libre ...

Ti ne znas kako me zud tvoja opija
te oci boje smaragdnog jezera dna
i miris tvoje koze pomesan mojom
u delovima prepona..

Boze,
kako smo smelo
nocima kroz snove lutali
u njima se imali i nemali
tvoji uzdasi kako su me pohotno budili
na vrhu strasti oblake spustali
ti samo znas tajnu sazvezdja
i niko vise
zemlja gde dotice horizont..

Bili smo i izvan vremena
ta plavet trikiznog kamena
velicanstven svet opijuma
tu i dalje smo dosezali...

Izbruh strasti za Maju Libre

Na svega par koraka
poljem neznosti
uhodio blazen put tvojih carolija
igra poljupcima po bradavicama
njezna doticanja
zvezdanom dolinom sna
grlila me neznoscu laneta
a bila plaha kao srna..
...Tu noc apokalipse dizanja i padanja...
S uzdasima olujnih kusnji
pohotama od srama
kao narkotizirana
cupala komade moga tela
u ludilu
ta bol strascu pomesana
te oci u sjaju plamena
telo u grcu naprsline
stopljeni u potoke krvi
venama drazi oticali.. ..

a gore na nebu
rosili oblaci svetlosti
u prostranstvu sjaja i sna
i sva nasa upinjanja
da dodjemo do kraja
gubila su ravnotezu tla..

Bludni sni

Srnovita sudba ustreljene nade
sreli smo se eterom tu na kraju sna
u zamku grada voljom jednog sloga
i odmah si nakon postala mi draga

Kao da te poznajem celoga zivota..

Provuci cu prste svom toplinom duse
putanjama tela da grc umine
kao da si tu pa me i imala
sve ce biti tako kako bi ti htela...

Rezat cu na Boga ako jutro rodi
a tebe odnesu sotone sumraka
i nista ne reci ako san rasprsne
isceniraj deo u kome si jaka...

...A ja cu iznutra zariti u strasti
na bedrima tvojim opijat se snom
i niko nam nece znati ocajanja
porinuce srece kao brodolom..

Roze Mari

Ah, Roze Mari
taj Karneval
ovaj tanc nasminkanih silueta
pirueta valc
opijanja do besvesti
trans tela u muzici karnevala
i ti bi se sad pojebala
samnom
pred masom
aftase ti mirise s mog ramena
govoris da te opija
da bi me rado gricnula
tvoje oci sminka raskrinkana
licis mi na zenu crvenog miljea
veceras
ah, Roze Mari
oprosti na poredjenju
malo u vino uronuo
ljubis me a on tu
i meni izgleda zadovoljan
ti ponosna a meni neprijatno
kazes mi
ne govori to sto mislis sve znam
citas mi misao iz ociju
stisces se uz mene
telom proveravas krutocu spolovila
nabijas se kukovima..

Sve ste vi iste,pomislim..

A vasi su muzevi tu
pivo sasipaju
u svoja kengurska tela
u vratove i stomake zarasli
Roze Mari...
Veceras sam ja lud pomalo
i opijen
cim izadjem iz kuce
nekoj bi od vas da ga zabijem....

Ah Roze Mari,oprosti...

N.N. Devojci

Ja ne znam ko je ona
volim je tek tako
mater bi mi rekla da sam lud
da sam izmakao kontroli i realitetu
voleo sam njih na hiljade tako po svetu
plesove snova sa njima plesao
znam da je u trenucima slabosti
ordinirala na stihovima
salivala potoke tuge po papiru
a i ja sam sve to imao
kao da je u svetu prezira
odrastala
gde sitnice ubijaju i cine sretnim
gde je covek manji od atoma i paramecijuma..

Ja ne znam uopste ko je ona
i koliko je vremena tamnicila dusu medju zidovima
nista ja ne znam o njoj
da li je odlucna ili neodlucna
probirljiva i neprobirljiva
i da li uopste voli ovakve kao ja
ne znam,
Ja pojma nemam ko je ona
dolazila je uvek tu kad me nema...

A zaticao sam se,verujte
smeo bi da se zakunem snovima
da gorim sav u plamenu u toku sagorevanja
udom je izbadao nasumice po vrelom telu
na analnom cvoru izlivao vrelu lavu..

Do ludila me vodila
i zamagljene svetove tame brisala
nosila me oblacima
na tepisima sna
cak i iznad njih
kadkad je ona
i na zemlju znala me vratiti...
Neka je tu bas volim
sto mi je sela na ru…

JUTRO JE

Jutro je..
rekla si
a leno iz zasede
meracilo nas sunce
i puzavice se sirile
pod oskrinutim oknima
nasih snovidjenja...

zastadoh da udahnem dah

i ponudih ti treptaj oka
mladez s kraicka usana
labs hlace s tregerima
ko jednadzba u matematici
jesen sazrevala
taj lajm zelee od mleka
na pomadu mirisala
pili smo sok od trske
slogan nam je bila istina
...reci im,
oni ne znaju
ne razumeju nas
ovdje smo plakali
voleli se
i smejali
ovdje smo citali Ku`ran i Bibliju
na krovovima nasih snova
zadovoljstvo je dolazilo
iz granica osetila
s puno svetlosti svetlilo
inkubacijom...
A iz oblaka na tvojoj haljini od barsuna
najskuplje kovanice
cvetak ukradenih carki
nosila si titulu najlepseg cveta Balkana
osecanje ljubavi i topli smeh
moje srce,
reci s visina
ti za razliku od sviih
uzdah zivota
kao dah vecne srece
Vasa exelencija Dragana
doci ce u smiraj umornog dana
u ponoc kad legnem da spavam...

PS; Ovu poemu sam posvetio dragoj pesnikinji Dragani Vukovic iz Sapca.Ona je zasluzna i s punim pravom i sama je …

Secanja na uzvrelo leto(u zalivu Pirana)

Prepunu tragova lutanja
cekat cu te na izvorima
snova
kraj upaljenih neona sete
da mi dodjes gola
u pustos utihle noci
s muzikom
nagomilanih strasti u njedrima
s mirisima tvog vrelog tela
uz blagog vetra cuv
da skines kamen,
srsljen sa srca
i pocnemo bas ko u snu
iz recnika skrivenih tajni
nasih mastanja
iz najdubljih dubina
dodirima po najinitimnijim delovima..

Ljubit cu ti usnice skoljke
drazicu drazi draziti...

Doci cu
jasuci na beloj ptici
pravo u zagrljaj
tragovima tvojih lutanja
u krvotok razvodnjavanja
gde si najtanja
umnozavat cemo strasti cezljivim pogledima
u mislima i na delima
da nas ne prekrije mrena zaborava
podmitit cu svest laznom nadom
vidike horizonta razvuci ko slikarska platna
ko oktopod vremena nek bude
srusena medja medju nama...

Doci cu kao i onog leta
kad su u zalivu Pirana
izmuzali Bogovi nebo
po nama
kad se je rusila kometa sna
mokri do koze
kad si ga srcem primala...

..Jos pamtim
vlazne otiske tvojih butina
na vrelom trbuhu
trske uzdaha u zanosu suma
na napustenoj plazi
obilatom vatrom noseni
stampe…

Irreparabile za Maju Libre

Slika
Promatram te u trenucima
najtananije reakcije milovanja
oci ti sjaju bljestvilom belog porculana
tvoje spolovilo dise
ko hidra bacena talasom mora na pucinu
pupoljak ruze nabubren sisem
igram se nasom pricom ljubavnom
fantazmagoricnim snom
demonizmom
prstima ti otvaram lati
purpurnog maka i ljubim ga
od riznica oziljaka do uzdignuca zrtvovanja
zateknuti u krhkosti mazenja...

A ti bi da me se odreknes
iz kurtoazije, Maja Libre
koji apsurd i nesreca
trazis da ti vratim proleca
i osuncane proplanke
poredis s kvazi pesnicima
i odrices moje pesme
logoreje bolnog naricanja
koju pevam o ukletim ljubavima
kao nasa
u svojim himerama mucnina
i uznemirenja...

sve u ceznji strasti
naletima pohote do besnila...

Blistav kad si blizu strasnog zagrljaja
kad si tu sve prestaje da boli
u gustari mraka u pasivnom mrtvilu
sunce zasja
s kojim se kadkad zatecem
na fetvama naseg duha kad zapalis vatru
u tudjim naocarama mozda si izopacena
u seksualnim prohtevima
u mojim nisi
iz detalja ljubavnog meteza ko slike secanja
na nasu ljubav
prozimanj…

U odrazu njenih strahova za Maju Libre

Taj pohod tebi kroz cistilista strasti
kao put raja preko zemaljske baste
zarila si iznutra kroz asimptote pohote
priblizavala mojim logaritamskim tablicama
siguran u kordinate tvojih cula
zaranjao u utrobu tvog vrelog tela
u tebi rastao do svemira
poluglasnom fatumom uzdaha
orgazmirali u trenu zaborava
gubili se u najlepsim vrtovima raja
dok su nam tela nasa van svakog prostora
najzescom vatrom gorela....

Jos miris tvog spolovila na mojim prstima
otisak topline na dlanu vecan...

Govoris mi o pobedama i porazima
neprimerno u trenutku davanja
kao da se obracas homonkulusima
a ne zivim ljudima
meni koji te voli danima..

Ne,Maja Libre
djevo svetlosti devicanske
andjele moj,
ne spaljuj secanja u vatre zaborava
ne likuj smutnji ameba pred kisu,
ne kroti uzalud um
tvoji su strahovi izlisni,
tvoj jeb nenadjebiv
vatre bludila izgaraju razum..

Tvoje noge obruc oko mojih ramena
usne med na mojim usnama
ruke tvoje omca na grudima
artemija vrhunca, plutoni srca
gard kukova gamom uzdaha
strahove razara...

Uvek iznova
nosis me cu…

Zatisje oluje

Slika
Oprosti Maja Libre
naidju tako dani bez veze
i masta stane na putu do tebe
leva strana mozga zariba
a misao zakoci u rascepu reci...

Evo me pred crnom tackom rukopisa
povorke lepih zena u crnim sagovima
srce u tintu umacem
setim se naseg vremena
tople majske kise
i popodneva tvog talasanja tela
setnje prvom proljetnom travom
predvecernji pev cvrcaka
cekanje u kome sam bio Ti,
a ti bila ja
i ti kao srna uplasena
od mene bezala...

Al cuvam to posebno
jer volim nase tajne
orkane tvojih neznih izliva
plavicasta jutra nasih budjenja
sapate na jastuku
usnule tvoje dojke
na mojim grudima
bradavice od zelantina
tvoj umilni pogled izmedju pramenova
talasaste kose
moj hir kazanove...

Bez obzira na moje strasne nalete
i jebuzljivo bice
ceznju leptira u rano prolece
vernost psa i domacina
ljubav majke i deteta,
sve u meni bude
al zaledi,
usmeri maglenim oblacima
sapne u mislima
rascepi u srcu
tada ni njoj ne pisem
sto me je osam godina dojila
izvorom zivota
prenosila preko nabujale reke
i cuvala od divljih virova
a ti nisi ni dana

Pianissimo za Maju Libre

Skidas belu providnu haljinu
kolaz devicanstva, oaza sunca
oltar bozanstva
prolom pohote s visine vrhunca...

Biljeg vragolija na tvom telu podrhtava
Maja Libre
mladezi po grudima posejani
belina u sjaju jagnjece koze
poljupcima prebrojavam
utrnula cula
linija trbuha osencena
do tacke svemira
i sve me tebi vuce
ko hidra nemira
neznosti u ocima
bljestvilo srece..

Pripitomljena uz moje uzglavlje
istresas gluve samoce uzdasima
dodirima tkas uze sna
kroz predeo uzvrele maste
lutajuceg neona..

Na tvojim grudima netopiri uzvreli
ostavljam uzdahe za uspomene
poljupce usisavanja
u recnik zbunja tisini mora
nasoj deci blagostanja...

Distinkcija rekvija za Maju Libre

Pises mi da si obavijena zivotnim maglama
smernicama ceznje
utjelovljena u rascep iskusenja
da ti je krv uzvrela
od telesnog i dusevnog bunila
i da si
kodirana kultom pepela
ugasena u jeku plamena..

Znam, Maja Libre
te bodiljkave zice tabua
i hiljade inijeh srda
sto stoljetnih godina cekanja
da niknu vrhovna cula
u plisanom telu
kroz poglede iskrivljene
na sve strane sveta
svi su te precutkavali
nijekali da postojis
cak u kamenu
dok si ti delila samocu
na osami pescanih dina
i trpela zest
sa rekom i horizontom
odgonetala zagonetke nabujalih strasti
osluskivala munje i divlje vetrove
kisnih jeseni
kradomice bacala bombe osmeha
sizofremim udvaracima
skrivala tajne mojih vrelih pogleda
u haljine sudbine...

Mjehuri sapunice

Slika
Bila si gotov tu na rubu sna
donosio sam ti vrelo tijelo
poljupcima sumne oblake kise
po vratu
rasipao strast
vodao svjetovima delirijuma
pracen deliricnim dobosima
u srcu,
a i ti si
u ekstazama bludnicenja urinirala
po meni
medju nogama sline razvlacila prstima...

Kad su te svi ostavljali stajao na tvojoj strani
ti si me bockala zaokama uzasa
ljubomornim scenama
pred ciklusom usirene krvi
trpeo ubode,
cak i kad si dusu uzimala
i krala osecanja tanana
deo srca ledila ledom....



Zapisivao sam ceznje o tebi
opsluzivan oralno vrhunski
sad te
opisujem i cutim hinjski
nema te nigde ni u pojmovima
maloumnih reci
krotke i sazete u ekstaze
s crkavicom bola u grudima
nema te
ni na kapijama srama
razapete nesanice
crkvenih junferica
ni u putu odbjeglih cekanja
ptica selica
na razgranicenju jave i sna
ni tu te nema
u sloganima mojih pjesama
nigjde te nema..

Zakulisna java za Maju Libre

Fasciniran tvojim orgaznmickim
tamama
na nebu sa zvezdama
na tepihu oblaka
poput Sinosuide u ludom plesu
plesemo nas ples,
ja i ti Maja Libre
tvoj pogled zudnje i blagosti
ko kapi vrele vode na uzarenoj plati
grandiozni pokreti tijela
mimika i pantonima u suceljavanjima
u pomracenju svesti skrivam te golu
ispred zore plavicastih zvezda
zarivam lice u tvoje kose
skrivam pogled omame
urastam u tisinu polutame
blud siznog troougla sisem
u etapama zapljusnute strasti
vriskom kasapis utihlu noc
u nedostatku sna u neredu misli
svakim pogledom ceznje
u drhtaj me pretvaras
u ludom plesu opscenama
obredom micanja...

Predamnom platno razapeto
podium aquariusa,
bljestava belina
mazim te prstima po usnama
trbuhu i ramenima
uzvracas cutnjom mitskih riba
ozon odjuzen medjunozjem
telima vrelim doticani u trouglima
snovi vecnosti
trenutak srece
u tebi sagoreva....

Uhodio te linijom teplepatije
u obdukciji noci
mekoci zagrljaja tezio
zacaranim snovima te odgonetao
tvoje akvarele oka ispijao ...

Neobuzdane fantazije(za Maju Libre)

U visim katovima srca
crtala si zarista sladunjava bola
krila tajnu svojih nemira
volela me na osami
kroz naprsline noci
jezikom jezu izazivala podno trbuha
dodirima prstiju cupala srce
biofilnu himnu uzdasima pevala
zort lavljeg ridanja,na tacci "G",
grcenja trupla,pa opustanja...

U uzasnoj medjuovisnosti
Maja Libre,sreco
tvoj melodican uzdah u delirijumu
snop senki u trouglu cezljivosti
govorio sam ;
vecno bi da ostanem
u tebi zatecen
prepolovljen u dva dela
strascu ponesen.

Prozet tvojim fluidom
crpeo snagu iskusenja
penetracijom pesme
mekocom srca
i mirisom duse
zrnevljem strasti hranio ti suetu
gorecu tacku epokalipse
gasio bludnom mlecim
ubirao djevicanske mikrobe podno pupka
sifrirao a ti desifrovala
njeznost sto se slivala
izmedju tvojih butina..

Kise su vratile priseecanja
miris jorgovana na tvojim grudima
proleca i blago povijena tvoja kolena
u magmu noci rasipo blud
zbog perverznog ucinka secanja
na kraju srama krotio ud...

U grcu opijenosti nasih nagona
dizala noge na ramena
neuhvatljiva,nezaustav…

Pasijansa bunila...za Maju Libre

Sanjajuci te u predsnovima
ludih fantazija
u okrilju noci ljubio ti ledja
spolovilom milovo guzove
otkrivao organiku zudnje
heppiend sudbine
vodala si me rajskim bastama
katarzi uspavanih strasti
trenutku koji vredi zivota
ludilo koje me je uvek tebi privlacilo...

.. Znala si kad si doplutala
da sam iscrpljen do kraja
reduciran mentalnim mukama
moj kolibric duha
vesnik strasti
nosen orlovskim krilima
bozanska volja
diskurs pesme i tela...

Sve si mi napokon !

...I onda kad si me zanela igrom reci
u tvoje metaforicne temporale
magicne aure
bila si vidovita u predskazanju
zedz za vecitim posedovanjem
naziranja u izmaglicama jalove noci
faustovski strahovi
rukopis bozanskog proklestva
ljubav izobilja,
kult tela
konture sexa,
razularenih strasti..

Tvoje nemirne usne
vreo dah
drhtav glas na mom vratu
trbusni leptiri u utrobi
kupola slatkastog bola..

..da, sve si mi!

Pluralis maiestetikus(za Maju Libre)

Odala nas goropadnoj senci
odvazila smelosti
vodila stazama blazenstva
postavljala nas na prestol Bogova
iznad svakog uzvisenja
do svemirskih logaritama
klatno amnezije klatila
ritmickim pokretima kukova..

....Bilo te je lepo videti
iz zablje perspektive,Maja Libre!

Da,znala si samo ti
igrom me svojom zaneti...

Na putu te pratio ushicen carima
plimi adrenalina nad ne utuljenom pohotom
na izvoru strasti lizao aortu dojke
uzdasima dizali graju poput kreja
Hipnotizirana nasa tela
dusama nosena smionim snivanjima..

Da, znala si samo ti
ceznje po meni rasuti...


U kanjonu aureole orgazmiranja
s demonima nutrine
u paroniji mazohizama,
u bestelesnom grcu
na supstanci nagomilanih emocija
jecali pred izbruhom
kada je iz vulkana kratera
eruptirala uzarena lava..

Da, znala si samo ti
vatrom me svojom poneti..

Marrabenta Tropikana

U krletki tvog sarma
egzoticna noc
na usnama ukus safaria
sladunjave strasti
u prozimanju...

Marrabenta ples do jutra
trans divlje ptice
opojnog mirisa
najlepseg perja
u njihanju tvog tela
pasteli kvarcnih boja
smaragdne veceri
zlacast put
purpurnog horizonta...

U zacaranim ocima
leptiri sareni ispupali,
u kosama svila njihala
drazi ritma nosila
srcima...

Marrabenta Tropikana....
zanesen zudnjom!

U skladnim pokretima
kukovima
niko osim tebe
Marrabenta Tropikana
plesom nije izazivao
blud rasipanja
meni bludniku
s mirisom orhideja
pod palmama noci...

S tobom bi plesala cela Afrika..

Marrabenta Tropikana
ponavljao sam
hiljadu puta
tvoje ime
slike tvog nagog tela
pred ocima
opip mislima
nihilizam sna...

Marrabenta tvoj ples do jutra
moja malena...

Poverela paradoks

Transparenti ljubavnica
po stubistima
od podnozja
do vrha Himelaja
nigde njenog imena
ja s nadirucim tangentima reci
u potrazi za
tajnama ceznje
monstruoznosti prate me
do ponora nade
nigde da je nadjem
pisao sam joj poraze zivota
epopeju izbezumljene usamljenosti
krhkost mog osmeha
odu bola
riznice oziljaka
tjeskobu duse
nacinjene nepravde
sve joj pisao..
I o svom vulgarnom zivotu
s puno mucnine
mracnim trenutcima
s dovoljno ludosti
o koreografiji sna
u cetiri zida
placu
i mrtvim ulicama
gladnoj deci
o stranputicama
u ogromnoj kolicini pitanja
svasta sam joj pisao...

Secanja na Sanju

Kada sam dosao tamo
nikoga nisam nasao
nikoga nije ni bilo
pust grad
ni drveca pa ni parkova
gde smo se nekad ljubili
kise su tih dana samarale
moje obraze
secanja sa suzama navirala
pogled gasnuo u rusevinama
kad sam dosao tamo
bilo je leto,
drugi ljudi,
druga deca
ona koju sam ocekivao
nije bila tu...

Vratio sam se u svoje olupine
cutao danima,
mesecima i godinama
secao se Sanje
lepih bademastih ociju
malog spicastog kolena
grudi ne vecih od mandarina
i uvek je lepo mirisala
pisala moje pesme po zidu
svoje devojacke sobe
u ulici Dzure Dzakovica
nadevala imena nasoj nerodjenoj deci
koju smo tada kao bajagi pravili
u sve nekom strahu da nas ko ne otkrije
...ja ne znam nista danas o njoj
ni ona o meni verovatno
samo znam da sam je voleo
i ona mene
jako...

Ditramb iluzija

Slika
Cujem urlike razuma
efemeride uklete u krugu
ferizejskih svetaca
kise zapljuskuju pescani pleksus
mozak odupire
areni gladijatora
stvoritelj umukao u svom snu
predamnom upozorenja realiteta
crveno svetlo
kurtizana upaljena
...borba skretanjem misli...

Dugo vremena crtam karte
i hodam po njima
sretao sam zalutale
na tim putevima,
izgubljene kao i ja
na cisto
...bio sam na svim tackama
jebene planete..
nigde mira i pameti!

U svemiru
izmedju satelita
gradio gnezda
i vratio se nazad
kao da me donela divlja reka
mutnim valovima
u oratorij vremena dzavolima
i ostavila u vocnjak srama
..u grcu opijenosti inih nagona
u ukletom krugu s igrackama nade..

Klonirani strastima( za Maju Libre)

Klonirajuci geni strasti
hm..
ludilo pomesano s bludom
krv s vatrom,
golicanja u preponama
namocena pohotom
stampedom ushicenja noseni
Ja i ti,
Maja Libre...
Bas si Boginja u mojim poredjenjima
latinizirana
uzvisenim recima...

Kako izdrzati ovaj osecaj
ti ne znas,
a ne puci u paramparcad sete
ako odes,
kako te voleti po secanju
ko slepac bez stapa trnovit put
u crnom danu...

Uzice na odlasku osamdesete,
autobuska stanica
ti u crnoj dugoj haljini
razrez na kuku,
na vratu brojanica
tetovaza
cvet ljiljana
s isusovkama na nogama,
pronicljivi pogledi taxista
recepcionari hotela,
gde smo se voleli
salterske radnice
setnje u blaga predvecerja
raspevanih ptica
miris lipa u Bajnoj basti
plovidba divljom Drinom
pesme s posvetom...

Tvoj smisao za nijanse
u odevanju i udvaranju
nasa pesma u oktavi jecaja
carsafi namoceni suzama na rastancima...

Veceri cutnje,
osmeha i pogleda
sapeta mrezom predrasuda
osecao te kad si oklevala
nad horizontom narkoze uzdisala
iz rezignancije eksplodirajucih emocija
opirala se izbruhu uzitka..

Zbunjenost r…

Danse de la nuit

Slika
Srasli tamo gde si pisala
s zudnom rosom orosenih makova
u nemuste besede tvojih mednih usana
u sjaju bengalske vatre
avgustovske veceri
na porodjaju zvezdane noci
Maja Libre
pamtim svaki razmak izmedju
vrelih uzdaha
pulsiranje
u sekundama vaginalnog stezanja
na crti naseg spajanja,na rubu poezije..

Plesali smo u ritualu kozmickog transa
kusali skrivena bozanstva strasti
nagovestaj srece u vaskrsnucu
otapao hemunge
opipavali se eregonim culima
lizali jezicima,ljubili usnama
bez ogranicenja
dizali stubu srama
dijafragmu mastanja..

..Slusali soprane Gospodnje
u eksploziji strasti
noseni belim krilima ptica
u baste raja
po horizontali i vertikali
plakakla od srece
tvoje tople suze sakupljao usnama
saptao ti stihove zacinjene mosusom
aksion logike zatajao
izmedju nasih udova
refleks trenutka
kljuc uzvisenja
uzastopna svrsavanja
u orgazmicnom potresu titranja...

Pastorala erotika(za Maju Libre)

Divljala si kao rijeka
s proljeca bujicama
atlas sna uzljebljivala
u trougao vrelog tijela
isprepleteni udovima
a pomjesani vrelim poljupcima
nasi bunari strasti
kvrcali kratkim spojevima,
baceni u raskorak sna i jave
vukuci za sobom rusevine
zaredom propalih ljubavi
osjecaje sravnjene sa zemljom
u kesi od najlona,
neprozivljene uspomene tijela u elipsi..

Demoni su nas opsjedali
u nasim himerama
andjeli predali kusnjama
pratio nas mjesec i zvijezde
tijela grcila tu noc u zanosu
uzdasi razbijali ledene sante
plamtecih srdaca..

O, Boze,
kako si znala putokaz
logoreje nad ranjenim covjekom
naricanjem srece da umiris bol
s melanholijom mijesala vino
i opijala me
osmijehom u erupciji zanosa
pretrazivala moje talase ceznje...

U mapu naseg sazveijzdza
u jalovosti nemira
misterij sna si pisala
nicali smo u monstrumske cvijetove
koji su se kupali pod golim suncem
latica tvoje ruze se otvarala
vrelom zracku zgusnutog sjaja
poniznost muskosti svrbela potiljkom
kroz lavirint rijeci kultom kanona
razbijala predrasude..

G…

Naracija za Maju Libre

Petu Aveniju jos pamtim
kao isposnik i beskucnik topli dom
Maja Libre
protokolarne veceri nase,
skriven kutak raspojasane intime
susrete srece
topot tvojih potpetica
visokih stiklica
razmene pogleda u areni fakata
tvoje drhtavo koleno
moj dlan na njemu
nas dvoje u narucjima orgazmicnim
o kojima si pricala i pisala vec...

Rezigniranim poluglasom recitovala Majkovskog
pre bih rekao pusackim,
da,.... secam se,
bilo te je lepo slusati
gledati jos lepse
krijepost glasa vostanog tela
oci u amneziji sjaja
gestovi od gume
trupla na odru mizanscene
nasa destilirana osecanja
poglavlje raskosa u nasminkanim sobama
skupih hotela
retogradna pastorala tvojih pokreta
s parfem svecama
u irisu oka bljesak bluda
poljubac ovlaz zatecen
s mirisima otvarao
ognjenorumene dubine tvoje skoljke
ah,
to nago telo,
rumenopurpurne usne
pupak, zgariste strasti
talasanje reci i tela u zraku
zudno istancana s naklonima pohlepe
penjala me iznad svih visina
zivotnog libida,
osvetljavala daljine svemirskih brodova
vracala izvoru zivota
zednog me preko vode v…

Proklestvo strasti

Slika
Da,
bio je to zalet neobuzdane fantazije
Maja Libre
pojavljivala si se iskradena
od sopstvene samoce
saptala reci raskrinkavanja tisine
iz vlastite koze nicala bujno
bilo je vece finigiranih stimunga
razrez na suknji i dubok dekolte
sve ono sto mi je trebalo
za pocetak s tobom
mirisala na
parfum de la Rose
moje oci u gorucem plamenu
sjale..
a i tvoje lutale u maglama...
Kao puls srca,
spolovilo izgaralo u tvom dlanu
uzdasi jaci od nagaznih mina
moj opus decibelnika
masakr reci
sledio je kondicionalu
u sumraku sobe podrhtavali
izmedju sjena ko uvezbani poenteri
slusali grmljavinu kisom pracenu..

Na oblacima
...noseni orlovskim krilima
u nedogledne visine
povezani uz nize nagone
pevali Aleluju...

Bedra tvojih kukova
seme u brazdi materice
vulva napukla napola
zbog zadocnelih kisa
kroz opsjene pesmom te tesio..

...Seizmografija misli i uverenja
u zoru je padala pokosena
izmedju ljubavi i strasti
brodolom ludila,
u sumrak pameti
rasla prokletstva
na putu utuljenim ceznjama
trazili slucajnosti
a mozda je i sudbina tu vece
ig…

Agonija slutnje

Slika
Opijen narkozom tempere
tvoje oci pogledom trazim
svud oko sebe
zudan kao nikad nemilosrdno..
... danas sam ti pisao pismo
u njega stapao pozude
da sprecim posljedice
unizen i covjekolik
nevican samoci ridam perom
decibelne reci rovare mi utrobu
znam bilo je rastanaka jos bezbroj
tvoj bi me dokrajcio
znam
ti znas moje slabosti
neobuzdan seksualni prohtev
glodanje spolovila
lizanje anusa
ljubljenje usana...

Ako odes soprani reci
izgubit ce smisao
ljubi i prastaj
ne zaboravljaj
pokusaj shvatiti posledice pesama
odglumi tako zivo ponos naspram srama,
al` ne idi od mene,
nikud ne idi..

Definitivno

Slika
Definitivno te volim
i u sucut kad sam pretvoren
kada smo dve polulopte sveta
ti u maglama zacaranosti,
ja u isposnistvu kajanja
definitivno
ta nevidljiva nit vezana osjecajima
tvoje oci uprte pustim zidovima
prozoru i horizontima
u iscekivanjima nema slucajnosti mila
..ja sam te voleo
i kad nisi slutila da postojim
ovakav neiscrpan
po zamisljaju prolazecih kadrova
iz drugog zivota
kojeg su mi Bogovi podarili
da ispravim greske proslosti
definitivno
ti si moj cilj,meta razine
krinka nasminkana toplim bojama
pastelom sna izvajana
direktiva srca
pozuda s vrha usana..
definitivno
najdraza tacka misli
paronija ironije
izolacija sveopsteg bola
oko kojeg se vrtim danima
definitivno....

En los ojos de alguien más

Da se nebi pricalo
o cemu treba pricati
ja pisem stihove moj prijatelju
uglavnom prazne i bezlicne
kako za koga
drugorazrednom ulogom pjesnika
proceprkam oko spolnih organa
sve je vec jednom neko rekao
drskost se podudara
s licemjerstvom drustva
ljude izobliceni malogradjanskim predrasudama
prazni i bezlicni,
konzervantni uglavnom
smisljaju doskocice
necu nista i ne zelim da mijenjam
njima cak i ne pisem
sudovi o zavistima,
bornirani mozgovi
kibiceri nacionalisti,
monstrumi sofisticirani
provincijski glumci
pun mi je polni organn svega...

A mi smo ti kao obicno
hrana statistike,smjesa bijede
stada ovaca za slijepim cobanom
mi statiramo i odlazemo vlastitu smrt
tamo neki glavonja nas vidi kao broj samo
masu topovskog mesa,
saku bijede na Balkanu..

Ps; ovu poemu sam posvetio jednom dragom prijatelju pjesniku studentu iz Zagreba,koji je na mene ostavio vrlo jak utisak progresa i bunta,mladica koji predhodi stvaranju jednog novog svijeta poezije.