25. srp 2009.

Dezertirali iz zbilje (za Anastasiju Rudger)


Ocito kasnimo Anastasia
tumarajuci u dilerijumu sna
a znam do mene je,
nije do tebe
evo mi dusa ranjena
svirepi bol umnozava ocaj
u predkomori srca
a u zacaranom krugu oboje nas
obavija dim...

...kao sivu pavitinu na tarabama
Norveske jeseni
kad si me prvi put u nebo ponela strastima
kraj jezera lomila uzdasima
kipila strascu po butinama
a kisilo po nama celo predvecerje
do sutona
hestia sna jos uvek
kolebljiva
a u srcu himbera gorcine...

ne znam danas zbog cega tako.....

a voleo sam te preko..

....put na kome smo posrtali
da li zbog daljina
ljubav sto nas je nosila oblacima
prastanja i cekanja ko vecnost duga
u malim trenutcima
sve se je srusilo u zlocudnom vremenu
nemiri su nas lagali
tvoja strast klijala u greh
vrelom krvlju
uvek kad smo skupa
tacno u preponama
klica nicanja pulsirala...

2 komentara:

  1. U spoznaji ove moje paklene duše ugledah tebe koji si odsutno hrlio u beznađe nepoznatog ludila…I nisam te dotakla svojim ranjenim krilom već pustila da me zaraziš virusom ponovnog htenja prošlog vremena…….
    Odmori me..Pusti da koračam slobodno u zarobljenom vremenu..Da te ostavim, da mogu sama kaljavom stazom do ponovnog očaja…Ne veruješ mi kada kažem da sam kao kakva svetica lagala i govorila ti da ne postojiš u duši pokajnika, poput moje?!Ne verujem ni ja!Neka je sve ostavljeno u prostoru koji ne postoji, a koji je bleda kopija mene…..Opet sumnje koje mi znače a ja od istih sastavljena..Beznačaj vremena u kome smo se sreli ili je to bilo samo otkrovljenje mene bludnice?!
    I pusti neka bujica ludih misli nosi stene spoticanja, neka vrtlog odustane, al’ me u isto vreme potopi, da bih shvatila koliko sam luda i beznačajna u tvojim snovima…
    Odustani moleći me da te spasem od sigurne smrti mojih kandži, uživaću osmehom ubice da ti stavim već okrvavljen zavoj preko duboke rane, namažem je melemom suza, i ostavim da te lagano tvoj ponos ubije…I vidiš da mogu, mogu da budem drugačija..Samo mi treba da moju paklenu dušu spoznam, ne bih li dublje u njoj ugledala tebe, još paklenijeg…
    Jesam li opet kriva?!Ne, krivci ovog finog zločina ne nose krst sudbine na sopstvenim leđima već i taj teret vešto prebacuju na druge..Slični smo, zar ne?!
    Sto mislis o ovom tekstu?
    ne voli da se exponiram javno.....interesuje me tvoje misljenje.....
    Pozdrav

    OdgovoriIzbriši
  2. strastveno i prelepo postvana damo,bas hoces ti mene da zarazis ludilom iz koga sam se nedavno vratio,znam da smo slicni,ako ne i isti i to mi doliva jos vise strahova...

    OdgovoriIzbriši

Pjesniku Dragi Cingelu Prije 5 godina Nedaj pjesniče ugur da te smlati i mene su mnoge ubijale kobi život je jedan, poslije njega niš...