Naracija za Maju Libre

Petu Aveniju jos pamtim
kao isposnik i beskucnik topli dom
Maja Libre
protokolarne veceri nase,
skriven kutak raspojasane intime
susrete srece
topot tvojih potpetica
visokih stiklica
razmene pogleda u areni fakata
tvoje drhtavo koleno
moj dlan na njemu
nas dvoje u narucjima orgazmicnim
o kojima si pricala i pisala vec...

Rezigniranim poluglasom recitovala Majkovskog
pre bih rekao pusackim,
da,.... secam se,
bilo te je lepo slusati
gledati jos lepse
krijepost glasa vostanog tela
oci u amneziji sjaja
gestovi od gume
trupla na odru mizanscene
nasa destilirana osecanja
poglavlje raskosa u nasminkanim sobama
skupih hotela
retogradna pastorala tvojih pokreta
s parfem svecama
u irisu oka bljesak bluda
poljubac ovlaz zatecen
s mirisima otvarao
ognjenorumene dubine tvoje skoljke
ah,
to nago telo,
rumenopurpurne usne
pupak, zgariste strasti
talasanje reci i tela u zraku
zudno istancana s naklonima pohlepe
penjala me iznad svih visina
zivotnog libida,
osvetljavala daljine svemirskih brodova
vracala izvoru zivota
zednog me preko vode vodila...