Ostace pusti nepovrati,
oblaci placni srecu ne slute:
Nikad ti srce necu dati
al ipak vecno volecu te...
i znam da ces tako umilna snena
procardat oblak snova i maste
za nista draga,u vraziju mater
u nemom vremenu dzehenemske baste...
cuteci tako osecanja preka
sto uvek svrate kad noc naumi
a mene neces ni izdaleka
osetit kako se kamenim...
Dodji i budi vecita plima
i zadnja ruza kad stane cvati
Stopi sve suze sa osmesima
nece nas jesen sa ceste zvati.
al nemoj da budem u nizu bola
putnik zalutali sto te je snio
raskosnu, a ljubec vrelu
sokove tvoje mladosti pio....
Nema komentara:
Objavi komentar