U raskosi kosmosa,
treperi upaljena sveca,
majsko jutro u casi kristala,
pogled
kroz perspoektive,
u mojoj basti posustala masta,
u
mracnom trijemu otudjenosti,
opipavam svoje slutnje...
....i zakleo bih se da
sam te cuo u simfoniji proljeca,
tvoj glas iz beskraja bola padao
je po meni
stajala si na obali nebeske reke
sva cezljiva u belom i prozirnom
i mirisala na na narance....
Nema komentara:
Objavi komentar