Taj promplasaj nasih srca
u
mimohodu plavog jutra
razularene nutrine s tvojim odrazima
nestaju u koracima
nijemo tinja u nama golotinja
do pustog nistavila...
i baklja od pozara vise ne gori
u nasim odajama
ni u nasim srcima
sutnja nista vise ne govori
.....i
znam da ces jednog dana otici
u tisini hladne noci
ko plava ptica
s kisom mutnih iluzija,
zauvijek !
( ovu poemu posvecujem dragoj pesnikinji iz Sapca Maji Milovanovic,ona mi je i njen stih inspiracija pa sam ovu i jos nekoliko poema ranije napisao njoj)
Nema komentara:
Objavi komentar