Kad god slusam La Palomu, setim se Vivijane
devojke bebastog lica ko u barbike,
na granici Slovenije i Italije
u Kozini kraj Plavlja i Hrvatina,
blizu granicnog prelaza Krvavi potok...
Znali smo ovu muziku da ponavljamo celu noc
na gramofonu
plesuci i ljubeci se,
cini mi se danas s distance vremena
da smo oborli svetski rekord u duzini ljubljena...
Danas nista ne znam o njoj,
a verovatno ni ona o meni..
Samo jos pamtim to,
da mi je donosila cvece neko
kao beli zvoncici
i stavljala ih u casu od vina na nas sto ...
i onda bi nam i soba onako skromno namestena
celu noc mirisala...
Nema komentara:
Objavi komentar