Vreme u nama

U pucini daljine klija dan
posve drugi,ni slican juce
ja listam secanja sto me muce
po pozutelim hartijama...

Birokratski jezik banalnosti
suocen sa groteskom storije
samo horor desavanja citam
tudji sam od kako je nema,
obicno kad kraj mene nije..

Zemlja i zrak gomilaju vlagu
sunce umire na porodu
u kosti nas zivotinja
dzavo je dolio vodu..

Strasti leta ko jesenje lisce
odnosi vetar s vrtlozima,
ja o tugi pevam izoblicen bolom
nema nje da joj se izjadam..

Kise donose osamu i smrt
ulevaju strah pod rebro Adamovo
sve jeseni su tuzne kao ova nasa
i sve nadolazece,bez srece..

Bila si sve

Cekao sam te,te noci stojeci
pod stablom platana
bilo je dva iza ponoci
upisivao te u ratni leksikon mislima
punjen bojevim glavama
u lektiru njeznih proleca
i tmurnih jeseni...

Zebnja sna si bila
oblak pun kisa u meni.

Moja ptica koja je na dlan sletala
u ruku pruzenu ukletom vracu
s planina u sucut noci
s nadolazecim nagonom
zivotinja
zurila, a nigde nestizala iz daljina.

Meni...
pevala i plakala istovremeno
trapezastim oblacima sejala poglede nade
a i ja sam mrcvario pedesetu s kvazikurvama
po nocnim barovima
dok si ti
bacala moje posvete u crna mora
odricala me se hiljade puta
pa se vracala
i sta sad....?
u senci drveca se skrivala samocom
precutkivala pocinjenu ljubav
strastima nasim nasusnim
nakanu snova ranjenim ocima
uz pesme vristalice plakala
sekla samocu jezom i ostrim nozevima...

Kamene daljine za B.B (razbijam platna iluzija memorisem sjenke tvog glasa)

Bridelo je srce u grudima
onih dana,leto mirisalo pomorancama
san do sna u nizovima nizani
izmedju hiljadu i jedne noci bez tebe
cekanja za cekanjem kasnila,
a ja sam svo vreme mislio o nama
i tako....
Draga moja B. B
samo da si ranije
mogli smo sve...

Citam evo Pascale Roz
ocima prevrcem nutrinu tvojih
recitosti u njenim pismima,
sebe osluskujem
cud svoju koregujem...

Draga moja B.B
samo da si ranije...

Le chasseur zero, naslovljeno
podium srece,srce
tvoji poljupci delotvorni s distance
cine mrak u meni
tvoje oci,u kojima na vrhuncu srece
srce iz grudi iskace..

Pogled u kom svanjava
nova misija dana
u koji je moja dusa potonula
odavno...

Ja nisam slabic al patim,
to nije sporno
znam da me volis verodostojno
kao sto zene vole umrle supruznike,
i boli te cas rastanka kao pretnja
plase te vetrovi planina nevericama
mora medju nama.
A u mojim pesmama
i kad sam ne recit i otuzan
ti nisi sama
u nijansama tkanja samo za tebe
otimam lepotu
leteceg dana ...
neizmerno te ljubim,neizmerno...

......S mnogo sjete...prokunjena hudba me obuzima

Opet su mutni oblaci navaljivali
jesen je stizala tacno na vreme
jeza narastala uz kisne kapi podneva
jos me je nesto ostalo tesim se
ucim hatmu punu naricanja
prozet tvojim carima...
na testisima obeljele vlasi nakostresene
motaju omce samrti...
slusam ciganske pesme
geljam dade tudu reste, aman na ca dza
nostalgija pomesana s ceznjom
koju uvek nekako s tobom povezujem
i s onim letima bezbriznosti
spavali smo goli pod golim nebom
na otkosima trave
pokrivao te sobom
sapatom hrabrio od divljih zveri
golub je guktao golubici
zrikavci nas budili jutrom
rojevi pcela pevali serenadu,
u daljini zito talasalo ko tvoje kose
super rifle iz Trsta,
prali na seoskom koritu pratljacom
ja seoski dzilkos, ti dama gradska...

Nekad se sjetim

Iskricave perle podno pupka
rosa na pubicnim dlacicama
olizujem je jezikom
potapam poljupcima
navala krvi s nasladom
u predkomori polnih organa
uzhit uzitka
stampedo strasti
noseni kusnjama,
klijanje semena na vrhu vulve
i obris njen vlagom namocen
u mojim pesmama....

Nalakcen u bezpomucnu tacku zida
fiksiram oci blazenih snosaja
cekam i listam Kamasutru
vracam se u secanja,
misao u tamo neke godine
kad sam kao deran
onnanisao na Katarinu 2 i 1
i kozake plasio spolovilom ko sabljom...

Ona je bila sva drazesna
drazima u opipu i pogledu
cak i mojim snovima
topila se sladunjavo...

Kad bi je ljubio u preponama
i kad bi joj usijan glavic doticao
spic venerina brega
srastali u caroliju vansebljenja...

A kad je orgazam potapao
nase svesno stanje
u nesvest padali,
ja sam joj drazicu drazi sisao
urinirala po meni pisom vrelim....

O tebi

sve mi mirise na tebe
ovaj lahor s juga
put mlaznjaka u brazdi
neba
tvoji obrisi koze na jastuku
koje si namerno zaboravila

meni za utehu na nase leto
usana otisci na mojim grudima

sve mi mirise na tebe
one staze nasih setnji planinama

zagrljaji uz stiskanja
cutljive usne kusanja
tvoja ruka sto
je mahala daljinama
oci ceznje kao iz sna
jutra na porodjaju
dana
kise koje si slala pismima pomesane suzama
sve mi mirise na
tebe
knjiga koju si otvarala i citala
pesma koju si pisala...
xxxxxxxxxxxxxxx
Nisam te zaboravio
i kad si nasu ljubav
pustila da pokrije prasina
snovi nasi da zalede sibirskom zimom
oci da prekrije mrena nadanja
ne,ni onda
kad si pola srca dala drugom
mene ostavljala u laticama zaborava
nisam te zaboravio
i ako je sve tako izgledalo
ti mozda ocekivala brzoplet kraj
u kajanjima kao u vrtlogu brzaka tonuo
iscekivao te nenadno u snovima
neprespavanih noci,ocima uprtih u prozore
na javi, krio se tuzan od zlih zena
grcao u vinu opijanja
precutkivao bol u predkomori srca
nisam te zaboravio
i ako tako izgleda
da te nikada necu sresti onakvu
kao onog leta u ulici 29 novembar
grad doteran za praznicko vece
znam i kako si bila odevena
bela providna haljina,grudi nabrekle
guza utegnuta
Boze!
car lepote koja me jos uvek prozima...

Stopljeni s kosmosom...

Razlistala si gorucu strast
punila nas i praznila
sjeme klijanja sijala po nama
u meni tragovi pustosi ostali
sladunjava karizma bola
nosala me s kraja na kraj svijeta
okrilju noci i carstvu snova
daleko
davala se zudnjom i uzdahom
cijelim bicem bila moja
drhtala u krilu mom
razvlacila me sumnjom
ponesena omamom
na ivicama razuma titrala
ko svijeca kad dogorijeva
s ushicenjem dosaptavala rijeci
zapljusnute olujom...

...Vrelina tvojih usana jos me prozima,
pogled sto obara i najljuce Bogove
ceznja sto u meni i danas izgara
cipkasta sjena na raspecu trougla
medju tvojim nogama
pulsirajuce srce, eho lavirinta
vulkan pred magmom izbruha....

Vertikalom sunca bejasmo spojeni
i dusama
a u nama su klijala semena narastaja
mladim izdancima i pupoljcima
bljestavi eros u purpurnoj jeseni
evo se ponavlja
toplih boja s okusom malina
...svodovi razuma opet zatamnjeli...