Kada sam dosao tamo
nikoga nisam nasao
nikoga nije ni bilo
pust grad
ni drveca pa ni parkova
gde smo se nekad ljubili
kise su tih dana samarale
moje obraze
secanja sa suzama navirala
pogled gasnuo u rusevinama
kad sam dosao tamo
bilo je leto,
drugi ljudi,
druga deca
ona koju sam ocekivao
nije bila tu...
Vratio sam se u svoje olupine
cutao danima,
mesecima i godinama
secao se Sanje
lepih bademastih ociju
malog spicastog kolena
grudi ne vecih od mandarina
i uvek je lepo mirisala
pisala moje pesme po zidu
svoje devojacke sobe
u ulici Dzure Dzakovica
nadevala imena nasoj nerodjenoj deci
koju smo tada kao bajagi pravili
u sve nekom strahu da nas ko ne otkrije
...ja ne znam nista danas o njoj
ni ona o meni verovatno
samo znam da sam je voleo
i ona mene
jako...
Nema komentara:
Objavi komentar