Zatisje oluje

Oprosti Maja Libre
naidju tako dani bez veze
i masta stane na putu do tebe
leva strana mozga zariba
a misao zakoci u rascepu reci...

Evo me pred crnom tackom rukopisa
povorke lepih zena u crnim sagovima
srce u tintu umacem
setim se naseg vremena
tople majske kise
i popodneva tvog talasanja tela
setnje prvom proljetnom travom
predvecernji pev cvrcaka
cekanje u kome sam bio Ti,
a ti bila ja
i ti kao srna uplasena
od mene bezala...

Al cuvam to posebno
jer volim nase tajne
orkane tvojih neznih izliva
plavicasta jutra nasih budjenja
sapate na jastuku
usnule tvoje dojke
na mojim grudima
bradavice od zelantina
tvoj umilni pogled izmedju pramenova
talasaste kose
moj hir kazanove...

Bez obzira na moje strasne nalete
i jebuzljivo bice
ceznju leptira u rano prolece
vernost psa i domacina
ljubav majke i deteta,
sve u meni bude
al zaledi,
usmeri maglenim oblacima
sapne u mislima
rascepi u srcu
tada ni njoj ne pisem
sto me je osam godina dojila
izvorom zivota
prenosila preko nabujale reke
i cuvala od divljih virova
a ti nisi ni dana
zamnom ceznula....

Budem ti zato cutljiv i sam
ocima param umukle zidove
dusu ukrocujem inatom
tisinom se obuzimam do nesvesti
klatim razum na ceznjama strasti
ljubim te iz miloste...

Kadkad se ko iz magle opet javis
kao danas sto si prosla
srcanim venama
kurcevita i zanesena
podkrepljena cudnim genima
slicnim mojima
slomis me i odes
uzmes srce a telo zapalis
pre toga razum mi
bukvalno rasturis...