U odrazu njenih strahova za Maju Libre

Taj pohod tebi kroz cistilista strasti
kao put raja preko zemaljske baste
zarila si iznutra kroz asimptote pohote
priblizavala mojim logaritamskim tablicama
siguran u kordinate tvojih cula
zaranjao u utrobu tvog vrelog tela
u tebi rastao do svemira
poluglasnom fatumom uzdaha
orgazmirali u trenu zaborava
gubili se u najlepsim vrtovima raja
dok su nam tela nasa van svakog prostora
najzescom vatrom gorela....

Jos miris tvog spolovila na mojim prstima
otisak topline na dlanu vecan...

Govoris mi o pobedama i porazima
neprimerno u trenutku davanja
kao da se obracas homonkulusima
a ne zivim ljudima
meni koji te voli danima..

Ne,Maja Libre
djevo svetlosti devicanske
andjele moj,
ne spaljuj secanja u vatre zaborava
ne likuj smutnji ameba pred kisu,
ne kroti uzalud um
tvoji su strahovi izlisni,
tvoj jeb nenadjebiv
vatre bludila izgaraju razum..

Tvoje noge obruc oko mojih ramena
usne med na mojim usnama
ruke tvoje omca na grudima
artemija vrhunca, plutoni srca
gard kukova gamom uzdaha
strahove razara...

Uvek iznova
nosis me cudnim svetovima
odana poroku bluda
moja nacakarena cakana
moja vila,sapcem ti
u glasovima nezaborava
Hemofrodito ludog Eunuha...