Srnovita sudba ustreljene nade
sreli smo se eterom tu na kraju sna
u zamku grada voljom jednog sloga
i odmah si nakon postala mi draga
Kao da te poznajem celoga zivota..
Provuci cu prste svom toplinom duse
putanjama tela da grc umine
kao da si tu pa me i imala
sve ce biti tako kako bi ti htela...
Rezat cu na Boga ako jutro rodi
a tebe odnesu sotone sumraka
i nista ne reci ako san rasprsne
isceniraj deo u kome si jaka...
...A ja cu iznutra zariti u strasti
na bedrima tvojim opijat se snom
i niko nam nece znati ocajanja
porinuce srece kao brodolom..
Jos jednom si pokazao zasto ti nema ravnog u ovoj vrsti poezije...:*
OdgovoriIzbrišiSlazem sa gornjim postem i slucajno sam naisla na ovam blog i jako mi se dopada.
OdgovoriIzbrišiPozdrav za Gazdu Bllogga,i sve posjetioce.
Hvala vam djevojke!
OdgovoriIzbriši