Ceznja

Znas da bi me ceznje ubile da tebe nije,

da mi te nije,ni ceznje nebi bilo...

Nekad mi budes kao kap rose u maju,

na tek procvaloj krizantemi,

a nekad opet pri sveci

na paukovoj mrezi polumracne odaje..

Kao senka uhicena nocima samoce,

iskris u skladu s telom,perfektno

ko mala balerina,,,

Neki put i u maglama

u kristalnim nitima stakla ustakljena...

Onda ti ja umisljam vrele nase dodire,

da bedra ti trazim,dlan da mi das,ruke svoje ko nekad...

Stihom prisjecanja nate

u imaginarnoj noci suicida,

kao da si tu i cekas me na obljubu

i noc biva zavodljiva

i sapat prozima strasti utrobe.

Leptiri sareni na uvali tvog pupka sisu nektar

moje ruke koje su ti grijale promrzlo telo

onih decembarskih noci-puste su ostale.,,

Hteo bih opet kao nekad,i na isti nacin

da nam se sapati stope s membranama srca,

da jecamo i da se smejemo zajedno pored kamina,

narkoza horizonta,i skakljiv dodir tvog ramena,da me omamljuje

trag na nebu od padajucih zvezda krvav da gledamo u suton

da mirisem tvoju kosu i medzunozje...

Svaka mi noc lici na tebe kad hocu da te imam

i cesto magicno zatocen u ludilu

budem i trajem tako s uzdasima,

uvek cezljivim i do bola

trazim te u mirisima,na vlaznom prstu kusanja

u senci sutljivih zidova,trazim te,,,