U pojmu naziranja sumnji
klati se nas dan i predvecerje
na terasi u uglu pohote izmedju sucuti
ivice razuma mrenom slepila prepletene,
uvertire s osmehom ispruzenih dlanova
u oku zud znatizelje..
Kafanski diskurs
tvoje koleno eregon spajanja
nevazna prica bez pocetka i kraja
u pogledu razgolicenja ispitivackog
kao u areni ringa istrajno suceljavanje
istrazujes moju uverljivost postupaka,
svaki moj pokret i treptaj oka neka nakana
govoris tiho i vibrira eho opoja...
Onda uzdasi nam sevnu podrebnicom
praceni antracitima
gomila preskocenih pitanja
ceka na sutrasnji dan tusiranja
kad nam se spolovila i mozak ohlade,
pocet cemo sve iznova.....
Nema komentara:
Objavi komentar