O čemu pod pokrivačem sanjariš pjesniče moj dragi,
ljubavniče nježan i mio?
Zar nisam više dakle ono nježno biće što si ga nekad strasno želio i snio?
...
Osjećam da sonet na usni mi sijeva, dok vas gledam u samoći koja je bolna.
Vi me potsjećate na dvopek iz Sevra, izmješan rukom velikoga Klodiona.
Koređo bi vas naslikao u Antiopi da je vidio vaš stav i vaše gole draži,
tako vas i ja volim,
droljo što me opi,
Lafarej uzalud takve Venere traži.
6. pro 2008.
Nimbus
Miris cvetova u nama kako si to lepo...
ovo je za krug sudbine namenjene nama stepama nasih snova i namicanja kad stampedo strasti krene misli u rasejanju podivljaju uzdasima kad je sve propraceno pricat cemo, da.. nezno sapatom kao da se ti ja vecno znamo i kao, za uvek da nestajemo...
Nema komentara:
Objavi komentar